Put sećanja i odgovornosti
27. januar 2019.
Umetničko delo Ivana Ivanjija obeležio je boravak u Buhenvaldu i Aušvicu, i to ima poseban značaj jer je to svedočenje žrtava, istakao je Bodo Ramelov uoči dodele ordena. „Posebno je važno što je Ivanji uvek govorio kako je on to preživeo, ali da je sada bitno šta će se uraditi danas da se takve stvari više nikad ne ponove. To svima nama daje snagu da o tome govorimo. Svesni smo relativizacije istorije, i stoga rad Ivana Ivanjija možemo posmatrati i kao put sećanja i odgovornosti, jer to dugujemo svima koji su preživeli Holokaust. Stoga i pokrajina Tiringija uručuje ovo odlikovanje kao poruku da to razaranje ljudskosti ne sme više da se ponovi", rekao je Ramelov.
Jedinstveni literarni kvalitet
Ivan Ivanji je dugogodišnji saradnik nedeljnika Vreme, i kako ističe Filip Švarm, odgovorni urednik Vremena, „poseduje jedinstveni kvalitet da o složenim i teškim problemima govori na jednostavan način". Filip Švarm je obećao da će nedeljnik Vreme na stogodišnjicu Ivana Ivanjija izdati knjigu sa retrospektivom njegovih tekstova.
Postoji jedna izreka koja nije baš najsrećnija a glasi 'svako je kovač svoje sreće', rekao je profesor Dragoljub Mićunović, jer obično ispade da nam biografije pišu neki drugi. „Oni koji su propatili, a napravili su biografiju, danas mogu o tome da govore. Čovek se susreće sa diktaturomm odavno, i oni koji su to proživeli to ih podseća da se protiv diktature istrajno i uporno bore. Ivan pri tome uvek uspeva da suzbije emocije i da o tome govori razložno i principijelno, i da odmah reaguje ako se negde pojavi neki izdanak fašizma. Nemojmo se zavaravati, to što se dogodilo je potreslo čovečanstvo, i kako je rekao je jedan veliki pesnik, posle Aušvica je teško pisati poeziju", upozorio je profesor Mićunović.
Važno je podići glas
Glas i misli Ivana Ivanjija su me dodirnuli, istakla je nakon kratke ceremonije dodele ordena istoričarka Ulrike Lefler. „Ako bih morala nešto da istaknem kada je reč o Ivanu Ivanjiju, „onda je to činjenica da je važno ne ostati po strani i podići glas. Ivan Ivanji je neko je skrenuo pažnju sa problema prošlosti na probleme u sadašnjosti. On ima prava da on nas traži da ne zabijamo glavu u pesak", navela je Ulrike Lefler.
Bogat književni opus Ivana Ivanjija sumirao je urednik izdavačke kuće Laguna Dejan Mihajlović. Taj opus obuhvata 17 romana, pesme, studije, kao i brojne prevode. Ivanji je bio i zvanični Titov prevodilac, angažovan na polju kulturne politike, i što je zanimljivo, živeo je u devet država sedeći na istom mestu. Veliki broj romana, koje je sam pisao na nemačkom, objavio je kod svog bečkog izdavača. „Najnoviji roman Ivana Ivanjija Laguna će objaviti do kraja godine, što znači da čas još traje", najavio je urednik Lagune.
Svedok istorije
Pisac Dragan Velikić je evocirao svoje uspomene iz druženja sa Ivanom Ivanjijem u Beču, i rekao „kako nema tih gigabajta i terabajta koji bi mogli da sačuvaju svu memoriju Ivana Ivanjija. Prisutan je bio tamo gde se krojila istorija, i pri tome otvoreno govori o svojim zabludama i greškama. Zato mislim da je vreme da Ivan počne da piše knjigu mojih prvih 90 godina", kazao je Velikić.
Ivan Ivanović je ostao živopisni mislilac, uvek mlad i predivno mudar, ocena je profesora Folkhrada Knigea. Profesor Knige je takođe naglasio kako „danas vidimo da se otrovi prošlosti ponovo propagiraju, i da je stoga važno da se protiv toga borimo i protiv toga pričamo. To je deo ljudske odgovornosti da o tome govorimo. Mržnja i nasilje ne moraju da imaju zadnju reč", naglasio je on.
Savladati reviziju istorije
Slavljenik Ivan Ivanji je i sam istakao značaj pitanja šta će sledeće generacije da urade nakon tako stravičnih događaja. „Svakako da je važno da o govorimo o svemu što se dogodilo u prošlosti, i to ne bi trebalo zaboraviti, ali moramo voditi računa i o ljudima koji se sada ubijaju ili muče". Ivanji dodaje da je Nemačka savladala reviziju istorije, ali da se taj fenomen sada pojavljuje i na ovim prostorima, i na tome moramo da radimo. Ako su Nemačka i Francuska mogle da prevaziđu neprijateljstva, to možemo i mi ovde da uradimo, zaključio je Ivan Ivanji.
Danas povodom 27. januara, Dana sećanja na Holokaust, premijer Tiringije Bodo Ramelov će prisustvovati zvaničnoj komemoraciji na Starom sajmištu i položiti venac.