Putin 4.0 – predsednik u ratno vreme
12. decembar 2017.Rusija je „iznenada dobila naređenje da se pripremi za rat“, nagađalo je krajem novembra više medija, među njima i moskovski list „Nova gazeta“. Povod za to bile su dve vesti objavljene u kratkom intervalu. Zatim se Vladimir Putin postarao za to da se situacija dodatno usija. Industrija bi trebalo da bude spremna da u ratnim vremenima brzo poveća proizvodnju, izjavio je ruski predsednik svodeći bilans vojne vežbe „Zapad 2017“. Nekoliko dana nakon toga, na društvenim mrežama se pojavilo uputstvo koje je podeljeno u školama u Krasnojarsku u Sibiru – da budu spremni i na rad u ratnim okolnostima. Dokument je, čini se, bio stvaran, ali su vlasti to odbacile kao „rutinsku stvar“.
Pročitajte još: „Za Putina je važno da bude iznad svega“
„Ne verujem da se Rusija priprema za rat“
Ratna retorika, međutim, nije ništa novo u današnjoj Rusiji, neprestano se ukazuje na pretnju sa Zapada. Ipak, mnogi su bili iznenađeni. „Nova gazeta“ ocenjuje da su predstojeći predsednički izbori zakazani za mart sledeće godine, razlog za najnovije obraćanje šefa Kremlja. Inače, to da će Putin po četvrti put da se kandiduje, već duže je važilo kao javna tajna, sve dok on to sam nije obelodanio u sredu 6. decembra.
Ipak, britanski istoričar Mark Galeoti ne veruje da se Rusija priprema za rat. „To je zapravo sastavni deo Putinovog narativa – konstantno podizanje buke o tome kako je spoljni svet neprijateljski orijentisan ka Rusiji i kako bi svi resursi morali da budu stavljeni u službu odbrane otadžbine.“ Kako bi mobilisao glasače na predstojećim izborima, Kremlj će iskoristiti upravo to.
Vojni ekspert Stiven Blank iz američke organizacije Savet za američku spoljnu politiku smatra da je Putinova ratna retorika deo jedne dublje teze. „Ruska vlada već godinama je uverena da je Rusija u ratu sa Zapadom“, kaže Blank. Ta mobilizacije je, kaže, važan deo ruske bezbednosne strategije.
Pročitajte još: NATO brine o svojim balkanskim „granicama“
Slično to vidi i Aleksandar Golts: „Predstaviti Rusiju kao ’opkoljeno utvrđenje’, idealna je atmosfera za predsedničku izbornu kampanju“, ocenjuje taj vojni ekspert iz Moskve. „Problem je samo u tome što ratna retorika i pripreme za rat neće nakon izbora nestati.“ Sve to još dugo će ostati prioritet ruskog rukovodstva.
Promene nakon aneksije Krima
„U Rusiji se formiralo uverenje da je rat moguć i da se na to mora biti spreman“, kaže Golts. Odlučujuću ulogu u tome odigrala je aneksija Krima 2014. i „učešće u tajnom ratu“ na istoku Ukrajine. Rusija pak poriče da je imala učešća u vojnoj operaciji u Donjecku i Lugansku.
Pročitajte još: Tramp i Putin - Dve planete, ista orbita
„Pripreme za rat se odvijaju isto kao i u sovjetsko vreme – mobilizacijom“, kaže Golts. U tajnim uputstvima školama tako bi na primer moglo da stoji da bi škole mogle da budu iskorišćene kao regrutni centri, a kasnije i kao bolnice. Protivnik u eventualnom ratu je, prema Goltsu – Zapad, jer su „najvažnije borbene jedinice Rusije premeštene na zapad i jugozapad“. U ovom trenutku Rusija formira tri nove divizije između Smolenska i Rostova, „kao zaštitu od NATO“ – stav je zvanične Moskve. Takođe, na zapadu Rusije formirana je i jedna tenkovska armija. Stiven Blank ocenjuje da je za Moskvu „i Ukrajina deo Zapada“.
Hleb i bunker
Otkako je Rusija izvršila aneksiju Krima, ona užurbano modernizuje svoje borbene snage. Nešto pre toga, krajem 2013, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da se u Moskvi gradi komandna centrala koja bi u slučaju rata trebalo da nosi ime „Savka“ (glavno sedište), što ima i svoje istorijsko značenje. U to vreme, ruski novinari su nagađali da se zemlja sprema za novi rat. Komandna centrala izgrađena je u rekordnom roku, krajem 2014, a Rusi sada tu haj-tek građevinu gledaju skoro svakodnevno na televiziji kada se govori o ruskoj vojnoj akciji u ratu u Siriji.
Ozbiljno se pripremaju i drugi sektori, poput finansija ili komunikacionih sistema, što je takođe testirano tokom jedne vojne vežbe. Tokom jedne druge, proveravalo se na koji način bi vojska mogla da preuzme civilnu upravu. Naslovne stranice punili su i izveštaji iz Sankt Peterburga o rezervama hrane, među njima i o dnevnim porcijama hleba. Ili o tome kako se čiste i pripremaju bunkeri u Moskvi. A jedna od poslednjih mera jeste Zakon o mobilizaciji koji je donet u februaru ove godine, a koji predviđa da su za pozivanje u vojsku predstavnici vlasti u regionima odgovorni lično.
Još je nejasno da li je masovna evakuacija ove jeseni bila deo tih priprema. Čitava Rusija se pitala zašto su hiljade ljudi odjednom evakuisane iz šoping-centara, škola ili bioskopskih dvorana. Vlasti su saopštile da nije reč o vojnoj vežbi već o anonimnoj dojave o bombaškim napadima.
Pročitajte još: Staljinova senka nad Putinom
„Agresivne forme defenzive“
Mark Galeoti smatra da je rusko delovanje „deo modernizacije“ u sektoru bezbednosti. „Kada razgovaram sa ljudima iz bezbednosnih i vojnih krugova, vidim da oni zaista veruju da je Rusija u opasnosti i da Zapad (Amerika) pokušava da Rusiju potkopa kao veliku silu i na vlast dovede slab režim“, kaže taj ekspert. „U tu glupost se zaista veruje“, kaže Galeoti. „Ono što uočavamo jeste jedna agresivna forma defanizive.“ A to je zabrinjavajuće.
„Nova gazeta“ poredi aktuelnu situaciju sa poznatim Čehovljevim citatom: „Ako na početku pozorišnog komada vidiš pušku, ona na kraju mora i da opali“. Ili, kako o Putinovoj ratnoj retorici piše jedan kolumnista: oružje će se vratiti u soške tek nakon pobede. Zaključak je, dakle, sledeći: ako se neko priprema za rat, onda bi do rata moglo i da dođe.