Putin i Orban: Mađarska u čvrstom zagrljaju Rusije

Tokom protekle decenije nijedan premijer neke članice Evropske unije nije razvio toliko bliske veze s Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom kao mađarski premijer Viktor Orban. Otkako je 2010. preuzeo dužnost susretao se s Putinom gotovo svake godine. Poslednji put ga je posetio u Moskvi početkom februara 2022, tri nedelje uoči ruskog napada na Ukrajinu. Orban je to nazvao „mirovnom misijom“, a o čemu je tada konkretno pregovarao, ni dan-danas nije jasno.

-pročitajte još: Koliko košta Orbanova proruska politika?

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Budimpešta je u početku ostala bez teksta. Orban i drugi mađarski zvaničnici oklevali su da nedvosmisleno osude rat i da napad Moskve nazovu agresijom. Mađarski premijer to je kasnije nadoknadio, ali tonom koji je više sugerisao da obavlja nekakvu neugodnu dužnost, nego što je to bio izraz uverenja.

S druge strane, Orban neumorno ponavlja da Mađarska ne želi da se meša u rat i ističe da smatra da su sankcije EU protiv Rusije pogrešne. Takvom politikom Mađarska prvenstveno pokušava da ne ugrozi sopstvene potrebe za snabdevanjem ruskim energentima. Ta zemlja je izrazito zavisna od ruskog gasa i nafte, a na Rusiju se oslanja i u pogledu nuklearne energije. Nuklearna elektrana u Paksu, koja pokriva 50 odsto mađarskih potreba za električnom energijom, bazira se na ruskoj tehnologiji i ruskom nuklearnom gorivu. U planu je i njeno proširenje s dva reaktora, koje bi takođe trebalo da grade Rusi.

Simpatije za Putinov sistem

No, nisu u pitanju samo ekonomski interesi. Orban je u više navrata pokazao simpatije i za Putinov politički sistem – više nego bilo koji drugi državnik Evropske unije. Istovremeno, Mađarska toleriše aktivnosti ruske države na svojoj teritoriji koje bi bile teško moguće negde drugde u EU. Tako je recimo 2016. otkriveno da su oficiri ruske vojne obaveštajne službe GRU godinama obučavali mađarske desničarske ekstremiste u baratanju oružjem. A Međunarodna investiciona banka (IIB), poznata i kao „špijunska banka“, kao i po tome što ima bliske veze s Kremljom, nije morala da napusti svoje sedište u Budimpešti čak ni nakon izbijanja rata u Ukrajini.

Prošle nedelje istraživački novinari su otkrili da sin Sergeja Nariškina, šefa ruske spoljne obaveštajne službe, živi u Budimpešti u luksuznom stanu koji je po svemu sudeći u vlasništvu firme bliske šefu Orbanovog kabineta Antalu Roganu. Od ranije se zna da Nariškinov sin Andrej ima neograničeno pravo boravka u Mađarskoj.

Tim povodom DW je razgovarao s politikologom Andrašom Racom, koji se smatra jednim od vodećih mađarskih stručnjaka za Rusiju i rusko-mađarske odnose. Rac je trenutno viši saradnik u programu Međunarodnog poretka i demokratije Nemačkog saveta za spoljne odnose (DGAP).

DW: Gospodine Rac, kako ocenjujete najnovija otkrića o uslovima pod kojima sin šefa ruske spoljne obaveštajne službe živi u Budimpešti?

Andraš Rac: Ta direktna veza između zvaničnika mađarske vlade i sina šefa ruske spoljne obaveštajne službe je zabrinjavajuća. Osim toga, Nariškinovom sinu trebalo bi da bude oduzeta boravišna dozvola nakon što su ga nadležne mađarske službe označile kao bezbednosni rizik. On se na to žalio sudu i do daljeg boravi u Mađarskoj. Proces bi mogao da potraje godinama, a to znači da, ili mađarska država nije u stanju da protera ljude koji predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost, ili je za Nariškinovog sina napravljen izuzetak.

Da li to znači da je mađarskoj vladi potrebna direktna veza s ruskim spoljnim obaveštajnim službama?

Ne mogu o tome da sudim, ali jasno je da je Mađarska, kao jedina članica EU, vrlo opuštena prema svemu što se tiče ruskih tajnih službi. Mađarska je jedina zemlja EU koja nije proterala ruske diplomate nakon napada na Ukrajinu u februaru ove godine. Naprotiv, otada se njihov broj čak i povećao. Prema navodima mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, u proseku je u Budimpešti boravilo 45 do 48 ruskih diplomata, a trenutno ih je 56.

Šta mađarska vlada želi takvom politikom?

O mnogočemu može samo da se nagađa. Ali, Mađarska veoma zavisna od Rusije. U proteklih osam godina, otkako je Rusija prvi put napala Ukrajinu, Mađarska nije diverzifikovala svoje izvore energije, i sada joj se to obija o glavu. Najvažniji interes Budimpešte jeste da Gasprom ne prekine svoje isporuke Mađarskoj. Kada bi se to dogodilo, zemlja bi se suočila s ekonomskom katastrofom. Zato mislim da Mađarska trenutno pokušava da izbegne sve što misli da bi iritiralo Rusiju.

Da li Orbanova vlada radi nešto na tome da prestane da bude biti energetski zavisna od Rusije?

Postoje neki veoma oprezni potezi diverzifikacije, uključujući i prirodni gas. No, čini mi se da zavisnost Mađarske od Rusije raste, a da se manevarski prostor Budimpešte smanjuje. Mađarska je do sada odobrila sve sankcije EU protiv Rusije, uz samo jedan izuzetak, slučaj patrijarha Kirila. Bojim se da će ruski pritisak na Mađarsku da poraste do te mere da bi mogla da bude prisiljena da glasa protiv određenih sankcija EU ili da stavi veto na prožavanje.

Mađarska je dogovorila i izuzeća od sankcija EU za snabdevanje gasom i naftom…

Da, taj mađarski interes je savršeno jasan i racionalno razumljiv. Ali, postoje i iracionalni, neobjašnjivi koraci koje je Mađarska preduzela.

Koji?

Pretnja vetom na sankcije EU protiv patrijarha Kirila ne može se opravdati racionalnim interesima Mađarske. Osim toga, i Mađarska trenutno odugovlači s ratifikacijom ulaska Švedske i Finske u NATO. Ni tu nema racionalno opravdanog interesa, jer Mađarska je i sama članica NATO, pa je sve što jača NATO, dobro i za Mađarsku. Međutim, mađarska vlada trenutno nije spremna da stavi ratifikaciju na dnevni red parlamenta. To je dobro samo za Rusiju i ni za koga drugog. Sigurno je da Moskva može da ucenjuje Budimpeštu oko gasa i zato Mađarska neće u skorije vreme da promeniti svoj stav prema Rusiji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.