O čemu će se razgovarati kada ruski predsednik Vladimir Putin stigne u Teheran na razgovore? Ako je verovati zvaničnim najavama iz obe zemlje, onda u svakom slučaju ne o jednoj stvari: isporukama (borbenih) bespilotnih letelica iranske proizvodnje Rusiji.
Da se takve isporuke pripremaju, saopštile su prošle sedmice Sjedinjene Države. Prema onome što je rekao Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, postoje informacije da Iran „ubrzano raspoređuje nekoliko stotina bespilotnih letelica“, uključujući i one koje mogu da nose oružje.
„Ne“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovarajući na pitanje novinara. O isporuci dronova se ne razgovara. Iranski ministar spoljnih poslova Husein Amirabdolahijan nedavno je uveravao Ukrajinu da njegova zemlja neće isporučivati dronove Rusiji. Govorio je o američkom „činu propagande“.
Međutim, SAD su tokom vikenda ponovno saopštile da planovi u tom smislu postoje. Prema Salivenu, postoje dokazi da je ruska delegacija nedavno, najmanje dva puta, posetila aerodrom u centralnom Iranu. Tamo su se upoznali s ambicioznim programom bespilotnih letelica Islamske Republike i pogledali neke modele koji mogu da nose oružje.
Problem verodostojnosti
U sukobu tih različitih tvrdnji Rusija i Iran imaju, međutim, problem: malo je razloga da se poveruje zvaničnim izjavama dveju država. Neposredno pre napada na Ukrajinu, najviši zvaničnici ruske vlade demantovali su da imaju takve planove – i tako lagali na način bez presedana. U prilog verodostojnosti isto tako malo govori i to što je Iran nedavno uklonio dve nadzorne kamere Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u postrojenju za obogaćivanje uranijuma. Podaci sa tih kamera od početka 2021. više se neće prosleđivati IAEA. U skladu s tim, izjave dveju zemalja o temama o kojima će se razgovarati tokom Putinove posete Teheranu, nemaju veliku vrednost.
Neprijatelji pravne države i demokratije
To da bi Iran mogao da snabdeva Rusiju bespilotnim letelicama deluje verovatno posebno iz jednog razloga: dva blisko povezana režima – kako onaj u Moskvi, tako i onaj u Teheranu – ogorčeni su protivnici bilo kakvog oblika političke slobode i vladavine prava. Ideja da građani mogu samostalno da se informišu iz izvora za koje veruju da su verodostojni, isto je tako anatemisana, kao i ona da građani mogu da kažu šta misle, a pogotovo javno.
Žestina i proizvoljnost s kojom obe države deluju protiv disidenata i kritičara, ogleda se, recimo , u stavovima koje zauzimaju u indeksu World Justice Project za 2021. Rusija je rangirana na 101. mestu (od ukupno 139), a Iran na 119. U Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenala za 2021, dve zemlje takođe su gotovo povezane: Rusija je rangirana na 136. mestu (od ukupno 180 zemalja), Iran je rangiran na 119. mestu na 150.
I na međunarodnom planu te dve zemlje se predstavljaju kao neprijatelji demokratije i vladavine prava koji su odlučni da urade gotovo sve: obe u Siriji podržavaju diktatora Bašara al Asada čiji je režim odgovoran za smrt stotine hiljada od ustanka 2011. Mnogi od tih ljudi stravično su ubijeni u državnim mučilištima. Rusija i Iran nisu oklevali da podrže takav režim i svom snagom se bore protiv njegovih protivnika.
Kao Sirija, kao Ukrajina
Zato se čini da je sasvim verovatno da će se u Teheranu razgovorati i o bespilotnim letelicama, pa i o borbenim dronovima. Kalkulacija obje države je ista: boriti se protiv liberalne politike i vladavine prava kako norme prosvećenog društva podložnog samo zakonu (a ne samovolji i paternalizmu) ne trijumfuju ni u Siriji, ni u Ukrajini. Kao države, Iran i Rusija nemaju nikakvu meku moć, ništa što se čak i izdaleka čini privlačnim. Državama poput njih ne preostaje ništa čime bi osigurale svoju vladavinu, osim golog nasilja.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.