Putin u Hagu – nemoguća misija?

„Obično su nastupali vrlo pristojno“, kaže Volfgang Šomburg o ratnim zločincima. U njihovom ponašanju pred sudom ili pred medijima retko se vide njihova dela.

Šomburg je bio prvi nemački sudija u međunarodnim krivičnim sudovima koji su se bavili zločinima u Jugoslaviji i Ruandi.

Kaže, tamo su na kraju završili i visoki funkcioneri poput bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića, iako se u početku nije očekivalo da će ruka pravosuđa uspeti da ga dohvati.

Zato bivši sudija za nemački javni servis ARD kaže da je moguće da jednog dana pred sudom bude i danas nedodirljivi Vladimir Putin.

Ukrajinci bi takav proces pratili s velikim očekivanjima. Tetjana Gončaruk, koja brine o ratnim izbeglicama u Berlinu, to zna iz mnogih razgovora sa žrtvama i njihovim rođacima: „Iznenadilo me da su i deca tako jasno rekla: Putin mora biti kažnjen!“

Moguć postupak u Haagu

Prema univerzalnoj nadležnosti za ratne zločine, Putin bi čak mogao biti optužen i pred nemačkim sudovima – ali ne dok je predsednik. Pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pak taj imunitet ne važi.

No u Hagu nisu moguća potpuna suđenja u odsustvu, a suđenje u odsustvu ne bi mi bilo svrsishodno, kaže Šomburg. On čak ne isključuje mogućnost hapšenja Putina.

„Nekoliko tajnih službi u svetu u ovom trenutku intenzivno razmišljaju. Do sada je, ako se to politički htelo, bilo moguće uhapsiti nekoga, bilo legalno ili ilegalno. To ne bi bio prvi put“, kaže Šomburg.

Ovaj pravnik veruje da bi se našlo materijala za optužnicu protiv Putina zbog genocida i zločina protiv čovečnosti.

Kako pojašnjava, za samo komandovanje ratnih dejstava nije moguće suđenje u Hagu već se moraju dokazati konkretni zločini. Ukrajina i baltičke zemlje traže zato formiranje posebnog suda pred kojim bi i sam akt agresije bio dovoljan za pravne posledice.

Politički i pravno gledano, međutim, to je kontroverzno i ​​komplikovano. Šomburg takođe strahuje da bi poseban sud tražio vremena dok se uspostavi i da bi oslabio ulogu Međunarodnog krivičnog suda.

Međutim i nemačka šefica diplomatije Analena Berbok založila se za novi tribunal koji bi mogao da tereti rusko rukovodstvo zbog agresije.

Desetine hiljada postupaka u toku

U vezi s ratnim zločinima, ukrajinsko državno tužilaštvo već vodi desetine hiljada slučajeva. Svaki pojedini slučaj mučenja, silovanja ili ubistva mora biti dokumentiran – na takav način da će sudovi prihvatiti dokaze i svjdočenja čak i za naredne godine ili decenije.

Istrage su teško moguće u područjima pod ruskom okupacijom ili tamo gde se vode borbe. Ali čim ukrajinske trupe ponovno zauzmu područja, počinje istražni rad.

Kao i u svakom krivičnom postupku, obavlja se uviđaj i razgovori sa žrtvama i svedocima, prikupljaju ostaci municije, procenjuju snimci i podaci s mobilnih telefona. Istražitelji su suočeni s golemim izazovom. Zato su nemačka vlada i druge zemlje ponudile Ukrajini pomoć.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom trebalo bi dokazati Putinovu direktnu odgovornost. Veliku bi ulogu mogle odigrati i njegove javne izjave.

Ako bi bio osuđen, maksimalna kazna koja mu preti je doživotni zatvor. „Nije onako kako to ponekad znamo iz Nemačke, da vas puste nakon petnaestak godina. U mnogim slučajevima to znači da osuđeni zapravo ostaje u zatvoru do kraja života“, kaže Šomburg.

Značenje za žrtve

Za građane Ukrajine od ogromne je važnosti da se ratni zločini legalno rešavaju, kaže Tetjana Gončaruk iz Savetovališta za ukrajinske izbeglice u Berlinu. „Svi rođaci imaju pravo da znaju istinu o tome šta se dogodilo njihovim kćerima ili sinovima – jesu li ubijeni ili mučeni“, kaže Gončaruk za ARD.

Također je za žrtve i njihove porodice važno da počinioci odgovaraju te da postoje i odštete, dodaje ona.

Tu je i nada da suđenje visokim funkcionerima u međunarodnim institucijama – pre svega Putinu – šalje signal da ratovi i ratni zločini neće ostati nekažnjeni.

To bi također bilo odlučujuće za buduće odnose između Ukrajine i Rusije i, sa stajališta mnogih Ukrajinaca, preduslov za bilo kakvo približavanje.

„Rusko društvo i rusko vođstvo moraju reći: 'Da, mi smo to uradili. I to je bila greška'“, smatra Gončaruk. „Tek tada možete razmišljati o pomirenju, ali to neće biti lako i za to uvek treba vremena.“

zi (ARD)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.