Putin u nemačkim „zlatnim knjigama“

U Vizbadenu se nedavno dogodio mali skandal. Na predstavljanju programa Majskog festivala, Uve Erik Laufenberg, direktor Državnog pozorišta, najavio je nastup rusko-austrijske sopranistkinje Ane Netrebko.

„Gospođa Netrebko nije ništa skrivila. Vlada opšta histerija, neka vrsta moralne histerije, i želi se da joj se nešto podmetne. Ako ćemo sve ljude koji su se pre 24. februara slikali sa Putinom…“

U tom trenutku direktor je prekinuo govor i obratio se gradonačelniku Vizbadena Gertu-Uveu Mendeu: „To onda važi i za grad Vizbaden i ’Zlatnu knjigu počasnih gostiju’. Da li je Putin još uopšte unutra? Možda to može da se ukloni?“

I zaista, u tzv. Zlatnu knjigu tog grada svojevremeno se upisao i Vladimir Putin, ali i Angela Merkel. Putin se sastao s tadašnjom kancelarkom u oktobru 2007. na nemačko-ruskim konsultacijama koje su se u to vreme održavale svake godine.

-pročitajte još: Angela Merkel: vladarka iz nekog drugog sveta

Zlatne knjige pune spornih potpisa

No, Putinov potpis se nalazi i u zlatnim knjigama drugih nemačkih gradova, poput Hanovera, Hamburga, Berlina i Minhena. U Zlatnu knjigu bavarske opštine Ajing kod Minhena prvi se 11. oktobra 2006. upisao – baš Putin. Na pitanje da li mu je danas zbog toga žao, gradonačelnik Ajinga Peter Vagner odgovara: „Kada se knjiga nabavila i kada je nastao taj zapis, svet je još uvek bio u redu. S Rusijom su postojali dobri kontakti. Iz sadašnje perspektive, smatram da nije dobro to što on stoji u našoj knjizi. Ja ne podržavam ni to šta Putin radi u Ukrajini.“

Vagner takođe upozorava da u Nemačkoj ima gradova sa znatno starijim zlatnim knjigama, u kojima se, na primer, nalazi i potpis Adolfa Hitlera. Među njima je i Hamburg, u čiju su se Zlatnu knjigu upisali i drugi nacisti, kao što su Herman Gering i Hajnrih Himler.

Nakon Drugog svetskog rata, neki su predlagali da se njihovi potpisi uklone, ali oni su ipak ostali u knjizi, u koju su se kasnije upisali i Margaret Tačer, Nelson Mandela i Dalaj Lama. No u knjizi je nakon potpisa nacista ostavljeno 13 simboličnih praznih stranica.

Gradonačelnik Ajinga Vagner takođe je za to da se Putinov potpis ostavi u knjizi. On kaže da ne mogu da se unište određene stranice – ali je preko Putinovog potpisa nalepljena slika koju je naslikalo jedno ukrajinsko dete izbeglica.

Ironija sudbine je da ta opština u stvari nikada nije imala saradnju s Rusijom. Zlatna knjiga nabavljena je tek 2006, baš zbog Putinove posete. Ta knjiga debela otprilike šest centimetara i sa kožnim povezom, čuva se u gradskoj većnici, u kabinetu gradonačelnika i nije dostupna širokoj javnosti.

„Tamne strane gradske istorije“

Grad Drezden ima drugačiji pristup. Tamošnja Zlatna knjiga može određenim danima da se pogleda. Mnogima je to interesantno, recimo šta je to 2022. napisala američka glumica Kejt Blančet, koja je bila nominovana za Oskara za ulogu u filmu „Tar" snimanom u Drezdenu.

U knjizi nema Putinovog potpisa. „To je stvarno neverovatno. Ja sam bio iznenađen. Putin je mnogo godina radio u Drezdenu za KGB, tu se i venčao sa svojom prvom suprugom i tu je rođeno njegovo prvo dete“, kaže Kaj Šulc, portparol grada.

Putin je kao ruski predsednik Drezden posetio dva puta, ali na poziv nemačke vlade, pa nije posetio i gradsku većnicu, objašnjava Šulc. Na pitanje da li su u Drezdenu danas srećni zbog toga što se Putin nikada nije upisao u Zlatnu knjigu, on odgovara: „Kada bi postojala Putinova zabeleška, onda bi to samo značilo da je on posetio grad Drezden i upisao se u Zlatnu knjigu. Kategorije dobro ili loše tu ne igraju nikakvu ulogu.“

On dodaje da su u Zlatnoj knjizi potpisi mnogih predstavnika grada Sankt Peterburga, s kojim Drezden ima partnerstvo. Ono nije prekinuto, ali zbog situacije sa Ukrajinom sada nema nikakvih aktivnosti, objašnjava Šulc.

Zlatna knjiga grada Drezdena sadrži otprilike 500 potpisa uglednih gostiju. Prvi potiču iz 1949. godine. Istoričari pretpostavljaju da su ranije knjige nestale u Drugom svetskom ratu. „Zlatna knjiga je istorijski dokument. Sasvim je normalno da se u njoj odražavaju i tamne strane gradske istorije“, kaže Šulc i ističe: „Na osnovu gradske istorije i zlatnih knjiga vidi se kako se svet menjao, a i to kako i ratovi mogu da se nadvladaju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.