Putinovi odani prijatelji u Teheranu

Ubrzo nakon oružane pobune Vagnerovih jedinica u Rusiji, ruski predsednik Vladimir Putin telefonon je razgovarao sa iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem. Kremlj je u ponedeljak 26. juna saopštio da je iranski predsednik „obećao punu podršku rukovodstvu Ruske Federacije“. Drugi telefonski poziv usledio je dva dana kasnije. Ovoga puta, načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga razgovarao je s ruskim ministrom odbrane. Kako prenosi „Teheran tajms“, Mohamed Bageri i Sergej Šojgu razgovarali su o najnovijim dešavanjima u Rusiji, bilateralnim vojnim odnosima i regionalnim bezbednosnim pitanjima. Bageri je pozvao ruskog ministra odbrane da poseti Teheran.

„Ustanak u Rusiji nije razlog da se Iran distancira od Moskve“, kaže za DW Arman Mahmudijan, koji drži katedru za ruske i bliskoistočne studije na Univerzitetu Južne Floride, a studirao je u Teheranu i Moskvi. U intervjuu za DW, on objašnjava: „Od predsedavanja Mahmuda Ahmadinedžada (2005-2013), spoljna politika Irana orijentisana je na istok. Rusija igra važnu ulogu za Iran. Rusija se, naročito nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma sa Iranom (2018), smatra pouzdanim saveznikom iranskih jastrebova. Oni rusku invaziju na Ukrajinu vide kao priliku da se dokažu kao ruski partner.“

Mahmudijan očekuje da će rat u Ukrajini postati brutalniji nakon pobune Vagnerove grupe, koja je skoro stigla do kapija Moskve. Putin želi da pokaže snagu spoljnom svetu. U februaru 2022. Rusija je napala Ukrajinu i već 16 meseci pokušava da vladu u Kijevu baci na kolena. Za taj agresorski rat, šefu Kremlja Vladimiru Putinu potrebna je svaka moguća pomoć.

Prema tvrdnjama SAD, Rusija je produbila svoju vojnu saradnju sa Iranom. Dve zemlje proširuju svoje vojno partnerstvo bez presedana, izjavio je u maju portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. Rusija je posebno zainteresovana za moderne iranske borbene bespilotne letelice. Iran je od avgusta 2022. godine Rusiji isporučio više od 400 dronova, rekao je Kirbi. Zato su SAD i EU uvele dalje sankcije Iranu.

Saradnja u senci američkih sankcija

Početkom juna, britanska televizija „Skaj njuz“ takođe je izvestila o dokumentu koji je procurio u javnost, a u kojem se navodno dokazuje da je iranska municija isporučena u Rusiju. U dokumentu od 14. septembra 2022. godine, koji je na uvid imao novinar Skaja, na 16 stranica se navode detalji o isporuci granata, tenkova i haubica. Kako prenosi britanska televizija, dokumenta su predstavljena ukrajinskom premijeru Denisu Šmigalju i britanskom ministru spoljnih poslova Džejmsu Kleverliju. Ako se pokaže da su prava, istraga će biti pokrenuta.

Istovremeno, Iran je na udaru sankcija koje su uvedene protiv Rusije. Obe zemlje se finansiraju pre svega izvozom energenata i smatraju se rivalima na globalnim tržištima. Ruska prodajna tržišta sada su znatno manja zbog sankcija i zato Moskva nudi naftu i gas uz značajne popuste zemljama kao što su Kina, Indija i Turska. Ali, one se smatraju tradicionalnim kupcima Irana.

„Iran se neće distancirati od Rusije, ali Teheran pod ovim okolnostima pokušava da deeskalira prema Zapadu – na primer kroz indirektne pregovore sa SAD“, ukazuje Mahmudijan. Prema izveštajima medija, SAD i Iran rade na neformalnom dogovoru u sukobu oko nuklearnog programa. Sjedinjene Američke Države pokušavaju da obuzdaju iranski nuklearni program kroz nezvanične pregovore. Prema pisanju „Njujork tajmsa“, Iran planira da ograniči obogaćivanje uranijuma na 60 odsto i pre svega da poveća saradnju s međunarodnim nuklearnim inspektorima. Zauzvrat, američke ekonomske sankcije ne bi trebalo da budu dodatno pooštrene.

-pročitajte još: Iran pred proizvodnjom atomske bombe?

Iran do sada nije imao nikakve koristi od planiranog proširenja ekonomskih odnosa Moskve i Teherana. To bi trebalo da se promeni, obećava Rusija. Do kraja godine Rusija želi da zaključi sporazum o slobodnoj trgovini sa Iranom i još četiri zemlje u regionu. Prema rečima zamenika ruskog premijera Alekseja Overčuka, sporazum ima za cilj jačanje ekonomske saradnje između zemalja koje se protežu od granica istočne Evrope, do zapadne Kine. U tom cilju, Moskva pregovara s Jermenijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Iranom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.