Putujuće drveće za čistiji vazduh
18. maj 2018.
Javor, trešnja, likvidambar. Drveće visoko i po osam metara zasađeno je u velike saksije i postavljeno na više mesta po gradu Botropu. Ono što na prvi pogled izgleda kao proizvoljno ozelenjivanje gradskog betona i asfalta, u stvari je deo naučnog projekta. „Mi smo nešto kao laboratorija u realnosti Tehničkog univerziteta u Dortmundu“, kaže Tilman Kristijan, šeg gradske službe za zaštitu životne sredine, po struci inače geograf.
Tehnički univerzitet u Dortmundu udaljen je od Botropa oko 35 kilometarai on se uključio u evropski naučni projekat „iSCAPE“ (Improving the Smart Control of Air Pollution in Europe). Njegov cilj je poboljšanje kvaliteta vazduha u evropskim gusto naseljenim područjima. Projekat koji finansira EU u sklopu programa „Horizont 2020“ trajaće tri godine.
Nauka, opština, građanin
Cilj naučnog projekta je i prikupljanje podataka o kvalitetu vazduha, a na onsonvu čga će stručnjaci razviti strategiju za smanjenje zagađenja. „Razvili smo koncept za prilagođavanje klime u centrima gradova. Najprije je utvrđeno činjenično stanje, zatim je napravljena projekcija toga šta nas očekuje zbog klimatskih promena, a onda smo razmišljali koje drveće bi trebalo posaditi kako bismo zadržali sadašnju visinu temperature“, kaže Tilman Kristijan.
Važan sastavni deo projekta jeste i saradnja naučnika, opština i građana. „Učešće građana nam je važno. Želimo da ljude senzibilizujemo za teme zagađenja vazduha i mikroklime. Ovde u Botropu imamo veliko iskustvo s time, duže nego u drugim gradovima uključenim u projekat. Na susretima koji se održavaju dvaput godišnje prenosimo svoje znanje i iskustvo. Upravo smo bili u Bolonji zbog razmene saznanja“, kaže Tilman Kritijan.
Uključivanje građana znači takođe i da se neki zadaci prenose na njih. Drveće je zasađeno u velike saksije, a to znači da, naročito preko leta, neko mora da ga zaliva. Grad redovno poziva zainteresovano građanstvo da učestvuje u takvim projektima. Rezultati se onda koriste za planiranje stambenih četvrti.
Šest laboratorija na otvorenom u EU
Botrop je jedan od šest tih „laboratorija na otvorenom“, u sklopu projekta Evropske unije. Slični poduhvati odvijaju se u Bolonji (Italija), Dablinu (Irska), Gildfordu (Velika Britanija), Haseltu (Belgija) i Vantai (Finska). Svaki od njih prate naučnici. Dok se u Gildfordu, recimo, istražuje uticaj žive ograde, naučnici u belgijskom Haseltu se bave kretanjem ljudi. „Tamo je razvijena aplikacija koja ljudima pokazuje klimatski najpovoljniji put kroz grad“, kaže Karina Kristijan, nadležna za gradsko planiranje u Botropu i saradnica na ovom projektu.
Za Botrop su odabrana 22 drveta, postavljena na određenim mestima. „Moramo da vodimo računa da za drvo ima dovoljno mesta. Svako zauzima jedno mesto za parking. U gradovima kao što je Botrop, u koji mnogo ljudi iz okoline dolazi na posao, to je velik problem. Takođe bi moralo da se pazi da su pešačke staze dovoljno široke“, objašnjava Tilman Kritijan.
Osim toga, bilo je važno odabrati one vrste drveća koje nisu otrovne, koje ne mogu previše da porastu i koje nemaju previše plodova odnosno lišća. Uz to, drveće ne sme da bude suviše osetljivo. Građanima je bilo važno i to da drveće odgovara insektima: u vreme masovnog umiranja pčela to je sigurno važan argument na koji merodavni ne mogu da se ogluše.
Senzori beleže podatke
U ulicama u kojima je postavljeno drveće, Tehnički univerzitet Dortmund postavio je i merne instrumente koji prikupljaju podatke o zagađenosti vazduha, temperaturi, količini mikro-čestica, buci. Aparati sa senzorima postavljaju se na ulične svetiljke ili kuće.
Da bi se utvrdile promene, porede se podaci pre i poslije eksperimenta. „Nadamo se da će se kvalitet vazduha u ulicama s putujućim drvećem osetno poboljšati i da će biti moguće uočiti jasnu razliku“, kaže Karina Kristijan. Rezultati trogodišnjeg istraživanja mogu da pomognu u planiraju budućih stambenih četvrti, odnosno sadnje drveća i drugog zelenila u gradu.
Nakon završetka trogodišnjeg projekta drveće će biti zasađeno u zemlju, a i za to će biti pitani građani. „S obzirom na nedostatak prostora u Botropu, uvek je dobro ako se građani jave i pristanu da neko drvo bude zasađeno ispred njihove kuće“, kaže Tilman Kristijan. Ali, do toga treba pričekati – još dve i po godine.