Rast broja ekstremističkih krivičnih dela

Broj ekstremističkih krivičnih dela u Nemačkoj lagano je porastao. To pokazuje godišnji izveštaj Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (BfV) koji su u Berlinu predstavili savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer i predsednik BfV Tomas Haldenvang. Prema tom izveštaju, prošle godine izvršeno je ukupno 33.476 politički motivisanih krivičnih dela s ekstremističkom pozadinom. U 2020. ih je bilo 32.924. Od toga su u ovoj godini bila registrovana 2.994 dela s primenom nasilja, a u godini ranije 2.707.

„Najveća ekstremistička pretnja našoj demokratiji i dalje je desni ekstremizam“, rekla je Fezer. Istina, broj desno-ekstremnih krivičnih dela prošle godine je po prvi put od 2018. pao za 9,6 odsto, na 20.200, ali broj tih dela s primenom nasilja i dalje se s 13.500 kreće na „nepromenljivo visokom nivou“, dodala je ministarka. Štaviše, prema izveštaju, prošle godine je zabeleženo 200 više nasilnih dela s desno-ekstremnom pozadinom. „Moramo da zaustavimo radikalizaciju, da razbijemo desno-ekstremne mreže i konsekventno oduzimamo oružje ekstremistima“, istakla je Fezer.

-pročitajte još: Podeljena mišljenja o podeljenom društvu

Manje levo-ekstremnih krivičnih dela

S druge strane, broj levo-ekstremnih krivičnih dela je sa 6.100 pao za 7,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije, ali je istovremeno porastao broj levih ekstremista spremnih na nasilje. „Protiv levo-ekstremnog nasilja i dalje je potrebno da veoma dosledno i pravovremeno delujemo“, smatra ministarka unutrašnjih poslova.

Prema proceni Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, po prvi put nakon nekoliko godina blago je (za 1,5 odsto) na 28.290 pao broj simpatizera islamističkih grupa. No, kako je ocenila ministarka, i dalje postoji nesmanjena opasnost od islamskog terorizma. Ona je dodala da „ozbiljnu pretnju“ predstavljaju i „rastuće, kompleksne, špijunske aktivnosti drugih država“. Tu je u prvom redu navedena Rusija. No, kako se ističe u izveštaju, nisu utvrđene „konkretne smetnje na saveznim parlamentarnim izborima, kao i na pet pokrajinskih“ koji su održani u prošloj godini.

„Pretnja je dobila novu dimenziju ruskim napadom na Ukrajinu“, upozorila je Fezer. „Mi branimo unutrašnju bezbednost i unutrašnji mir u Nemačkoj protiv ruske špijunaže, protiv pokušaja vršenja uticaja, protiv laži i ratne propagande.“ Nemačka mora takođe da se „dobro naoruža i protiv sajber-napada“, napisala je ministarka u predgovoru izveštaja.

-pročitajte još: Nemačka: Politički motivisani kriminal u porastu

„Širenje dezinformacija“

U ovom najnovijem izveštaju po prvi put se spominje i poglavlje „protivdemokratsko i/ili za bezbednost opasno delegitimisanje države“, koje je, kao posebna kategorija, uvedeno u aprilu prošle godine. U tu ideološki veoma heterogenu kategoriju spadaju grupe i akteri koje nije moguće smestiti ni na levom niti na desnom spektru, ali kod kojih postoji opravdana sumnja da žele da ukinu ustavna načela ili ugroze efikasnost države.

To su ljudi i grupe koji šire određene teorije zavere, dovode u sumnju demokratsku državu ili je jednostavno ne prihvataju. Još nema procena koliko je veliki krug tih osoba.

Predsednik BfV Haldenvang je rekao da ovaj izveštaj pokazuje da „postoje brojne pretnje našoj demokratiji i bezbednosti iz veoma različitih područja“. On je dodao da u oči upada „širenje dezinformacija“ koje se susreće u skoro svakom području. „Njihova neutralizacija ispravkama i objašnjenjima je opštedruštveni zadatak“, rekao je Haldenvang.

ajg (tagesschau.de)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.