Ljudi još uvek traže svoje nestale iz Drugog svetskog rata
27. avgust 2020.
„Sada mi je lakše pri srcu, mogu drukčije da mislim na svog oca", kaže Hajdi Bitner. Penzionerka iz mesta Ajhvalde kod Berlina je oktobra 2019. saznala, šta se desilo njenom ocu koji je 1945. dopao u ratno zarobljeništvo i od tada mu se izgubio svaki trag. Ona je nekoliko meseci ranije poslala zahtev Službi za potragu Crvenog krsta Nemačke.
„Unutrašnji nemir zbog toga što nisam znala šta mi se desilo sa ocem, pratio me je decenijama", kaže ona. Dodaje da joj se reč „nestao" motala po glavi. Sada joj je izgleda pao veli teret sa duše. Ona ohrabruje sve koji imaju sličan problem da se obrate Crvenom krstu.
Veće šanse
Povećanje izgleda da se reše sudbine nestalih čak 75 godina posle rata može da se zahvali otvaranju arhiva bivšeg Sovjetskog saveza. Ta dokumentacija nadopunila je arhivski material Crvenog krsta koji je deponovan u Minhenu. Osim toga, sve više dokumenata se digitalizuje, pa su pristup i procena lakši. Tako je postalo moguće da nova potraga bude uspešna iako su prethodne bile bez rezultata. Najčešće su datum i mestu smrti prvi podaci koji se mogu saopštiti rodbini.
„Imamo oko 20 posto uspešno rešenih zahteva”, kaže Gerda Haselfelt, predsednica Crvenog krsta Nemačke. To znači da je od 10 000 zahteva koji su postavljeni prošle godine, 2000 njih dovelo do odgovora gde i kada su umrle nestale osobe.
Ove godine se računa sa čak 11000 zahteva. Verovatno je uzrok sedamdeset i peta godišnjica završetka Drugog svetskog rata. Mnogi ljudi su se opet pozabavili tom temom. Zahtevi stižu i iz inostranstva, na primer iz Rusije, Poljske, Norveške.
Nastavak rada do 2025.
Zbog porasta interesovanja Služba će nastaviti sa radom sve do 2025. mada je predviđeno potpuno obustavljanje rada već 2023. Nemačko Ministarsvo unutrašnjih poslova, koje finansira rad Službe za pronalaženje nestalih već je obezbedilo novac.
„Porodice imaju dugo pamćenje koje se proteže generacijama", kaže Markus Kerber, državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova i objašnjava da u Nemačkoj još uvek postoji velika potreba da se neguje sećanje na rat i da se razjasne sve okolnosti.
Danas su uglavnom mlađi članovi porodica ti koji su zainteresovani za sudbinu dedova ili pradedova. Tako je srednjoškolka Lara Rading iz Drezdena prošle godine na osnovu zahteva rasvetlila sudbinu svog pradede. A tri zahteva njene bake nisu imala uspeha. Novi arhivski materijali iz Rusije pomogao je da se sudbina pradede konačno rasvetli.
Saznanje 75 godina posle rata
I Manfreda Kropa je njegov sin nagovorio da pokuša još jednom da sazna nešto o nestalom ocu. Svoj zahtev je mogao da postavi digitalnim putem.
„Bilo je jednostavno da se ispuni zahtev, za tili čas je to obavljeno", kaže on. Kada je posle toga poštom stiglo debelo pismo, Krop jedva da je verovao svojim očima. U pismu su bili dokumti o sudbini oca koji je dospeo u rusko zarobljeništvo. Sada je miran. Drhtavim glasom kaže: „Sada mogu da podvučem crtu".