Rat i krize jačaju anticiganizam
29. mart 2023.Stotine hiljada izbeglica iz Ukrajine stiglo je u nemačku prestonicu Berlin. Većina je dočekana srdačno. Međutim, na štandovima sa hranom, neki su ličnim kartama morali da dokazuju da su „prave izbeglice“. Neke su i vređali na rasnoj osnovi. Jednoj porodici je obezbeđenje na glavnoj železničkoj stanici blokiralo put do mesta gde se testira na koronu i hteli su da im potpuno zabrane pristup.
-pročitajte još: Romi u ukrajinskom ratu: izbeglice druge klase
„Od početka ruskog agresorskog rata, primetili smo da se Romi koji su pobegli iz Ukrajine ne označavaju kao ljudi koji traže zaštitu, već kao nelegitimne izbeglice“, kaže Violeta Balog. Ona vodi Dokumentacioni centar za anticiganizam (DOSTA) pri berlinskoj organizaciji Roma „Amaro Foro“ i konstatuje „Rat i krize pojačavaju anticiganizam“.
Značajno više incidenata protiv Roma u Berlinu
Centar DOSTA podseća na odgovornost Nemačke za nacističke zločine nad manjinom Sinta i Roma u Evropi: „I na teritoriji Ukrajine se vodila nemačka kampanja istrebljenja i takozvani Holokaust mecima, odnosno vršena su masovna streljanja.“
Od 2014. centar beleži slučajeve rasne diskriminacije protiv ljudi koji su Romi ili ih doživljavaju kao Rome. Tokom 2021. i 2022. zabeležena su ukupno 372 slučaja – najviše od početka projekta – a saradnici pretpostavljaju da postoji veliki broj neprijavljenih slučajeva.
-pročitajte još: Romi i Sinti u Nemačkoj: „Šta god radio, uvek si drugačiji“
Sumnja u izbeglički status
Mehmet Dajmagiler, poverenik nemačke vlade za borbu protiv anitciganizma, potvrđuje da su Romi iz Ukrajine u nepovoljnom položaju u svim fazama bekstva, i u samoj Ukrajini i u Nemačkoj. Na primer, više od 30 ljudi izbacili su iz voza pripadnici savezne policije, kao i železničko osoblje, jer je osoblje voza dovelo u pitanje njihov izbeglički status.
Dajmagiler za DW kaže: „Smatram da je nepodnošljivo da su Romi, potomci ljudi koji su preživeli Holokaust, od kojih su neki odvedeni u gasne komore vozovima Železnice nemačkog rajha (Rajhsban), sada diskriminisani u vozovima Nemačke železnice (Dojče ban).“
Posle razgovora generalnog direktora Dojče bana i predsedavajućeg Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma, Dojče ban se obavezao da će svoje zaposlene edukovati o anticiganizmu.
Centar DOSTA ukazuje da su izbeglice iz Moldavije takođe imale veoma negativna iskustva u Berlinu. Oni su paušalno predstavljeni kao Romi i „nelegitimne izbeglice“, kaže politikolog Aron Koroš. Romi u Moldaviji skoro da nemaju pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, a iz Berlina su vršene deportacije teško bolesnih ljudi i trudnih žena.
Anticiganizam u svakodnevnom životu
Rumunka uzima lubenicu u supermarketu da vidi da li je zrela. Obezbeđenje je tera, „jer Cigani uvek kradu“. Žrtva je podnela prijavu za uvredu.
Tokom nacističke ere nazivani i označavani rasistički kao „cigani“, Sinti i Romi su proganjani i ubijani. U koncentracionim logorima im je tetovirano slovo Z kao oznaka za „cigojner“ (Zigeuner). Ta reč je „uvredljiva i rasistička“, kaže Violeta Balog.
U kupovini, na poslu ili u kontaktu sa komšijama i stanodavcima, Romi i ljudi koji se smatraju Romima doživljavaju diskriminaciju u svim oblastima života. To pokazuje i evaluacija centra DOSTA.
Pogođenima je teško da se brane, kaže Balog, jer se često radi o egzistencijalnim potrebama poput stanovanja ili posla. Mnogi se plaše posledica i to ne bez razloga. Recimo, jedan muškarac koji se uz pomoć organizacije „Amaro Foro“ žalio na diskrimininaciju stanodavaca – dobio je otkaz.
Anticiganističke predrasude i kriminal
Studija o autoritarnosti iz 2022. pokazala je da mnogi ljudi ne prihvataju Sinte i Rome. „Ne bih voleo da u mom kraju ima Sinta i Roma“, složilo se više od polovine ispitanika u istočnoj Nemačkoj i više od trećine u zapadnoj Nemačkoj. Još veće je bilo slaganje sa izjavom: „Sinti i Romi su skloni kriminalu.“
Anticiganizam dovodi do sve više krivičnih dela protiv ove manjine. „Godine 2022. registrovano je 145 anticiganističkih krivičnih dela, uključujući i 12 u kojima je upotrebljeno nasilje“, odgovorila je nemačka vlada na zahtev stranke Levice. To je najveći broj od 2017, od kada se vodi ta vrsta statistike. Mehmet Dajmagiler za DW kaže da pretpostavlja da taj broj pokazuje „samo delić realnosti“.
Obrazovanje
Majka Rumunka traži mesto u vrtiću za svoju ćerku. Telefonom joj šefica vrtića kaže da ima slobodnih mesta. Kad ode tamo s ćerkom, odmah joj kažu: Nema mesta. Njena poznanica, „koju doživljavaju kao belkinju“, nekoliko dana kasnije tamo dobija mesto za svoje dete.
Obrazovanje je jedna od glavnih tačaka u dokumentaciji. Prema rečima Violete Balog, Romima i onima koji se smatraju Romima, ne uskraćuju se samo mesta u vrtićima, već mnoga deca moraju „večno da čekaju“ na mesto u školi. Neke škole paušalno odbijaju moldavsku decu. Razlog: „Ionako će biti deportovani.“
Kada deca te manjine idu u školu, često ih maltretiraju drugovi, ali i nastavnici. Studija o obrazovanja „RomnoKer“ je pokazala: više od šest od deset pripadnika manjine iskusilo je diskriminaciju u školi.
Prema Violeti Balog, rasističko maltretiranje u školi može imati veliki uticaj na obrazovanje dece i može ograničiti njihove šanse. Obdaništa i škole moraju biti dostupni svoj deci. Umesto razdvajanja u tzv. „razrede dobrodošlice“, svu decu bi trebalo podučavati zajedno, uz dopunsku nastavu jezika. Diskriminacija se ne sme prihvatiti: „Moraju postojati nezavisna tela za žalbe koja takođe imaju ovlašćenja da deluju u slučaju diskriminacije.“
Institucije
U Berlinu je 2020. stupio na snagu prvi pokrajinski zakon protiv diskriminacije. Centar DOSTA uočava napredak, ali još uvek registruje anticiganističke incidente u institucijama. To uključuje i savezne institucije, kao što su centri za zapošljavanje ili za dečiji dodatak, za koje ne važi ovaj zakon.
Do aktivista je 2019. „procurilo“ i interno pomagalo za rad Saveznog zavoda za zapošljavanje, dokument u kojem su rumunski i bugarski državljani bili stavljani pod opštu sumnju za „organizovanu zloupotrebu pomoći“, kaže Balog.
To interno pomagalo je izmenjeno, ali se u praksi od tih ljudi i dalje često traže nerelevantne informacije i dokumenti, a isplata pomoći se veoma oteže. Da bi opovrgao navode o „imigraciji siromaštva“, centar DOSTA ističe da se 2021. stopa zaposlenosti i nezaposlenosti među ljudima iz Rumunije i Bugarske gotovo nije razlikovala od te stope kod nemačkog stanovništva.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.