Rat, smrt i glad

Razorni rat, slom institucija i glad – to je slika Jemena dve godine od početka saudijske intervencije protiv pobunjenika u toj zemlji. Saudijska Arabija predvodi koaliciju većinski sunitskih zemalja u kojoj su još Ujedinjeni Emirati, Bahrein, Kuvajt, Katar, Egipat, Jordan, Maroko, Senegal i Sudan. Borba protiv pobunjenika iz redova Hutija – militantne šiitske sekte – imala je isprva navodni cilj da se na vlast vrati predsednik Abed Mansur Hadi.

No ni pre dve godine, kada su na Jemen pale prve saudijske bombe, nije bila potrebna velika mudrost da se zaključi da Saudijci u južnom susedstvu hoće više – da zaustave uticaj Irana i potvrde dominaciju na Arabijskom poluostrvu. U međuvremenu je građanski rat, kakvih se Jemen nagledao poslednjih godina, prerastao u regionalni sukob Rijada i Teherana.

„Dve godine gledamo ovo i sada deluje najverovatnije da ćemo i sledeće dve godine gledati kontinuirani konflikt u Jemenu", kaže Adam Beron iz Evropskog saveta za međunarodne odnose, trusta mozgova sa sedištem u Londonu. Jemen je, dodaje, najveća svetska humanitarna kriza, a „sve ukazuje na to da će postati još gore".

Najsiromašnija arapska zemlja je gotovo potpuno razorena neselektivnim raketiranjem – pre svega arapske koalicije. Uništena je infrastruktura, bolnice i škole. Organizacije za zaštitu ljudskih prava optužuju sve strane za ratne zločine. Oko sedam miliona ljudi može da umre od gladi narednih meseci ukoliko ne dobiju humanitarnu pomoć. Pomoć je potrebna za ukupno 19 miliona ljudi što je čak dve trećine populacije. Oko tri miliona osoba je raseljeno, 8.000 je poginulo, a 42.000 ljudi je ranjeno.

Labave veze sa Iranom

Huti čine trećinu stanovništva Jemena i dugo su se bunili protiv diskriminacije u zemlji. Organizovano istupaju od devedesetih godina, kao odgovor na sve jače struje političkog sunizma. Od 2004-2010. su Huti poveli čak šest oružanih pobuna protiv bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saleha. Arapsko proleće 2011. počistilo je Saleha sa vlasti i Huti su isprva bili jedan od važnih faktora tranzicije. Od 2014, međutim, ponovo nezadovoljni kuju pakt upravo sa Salehom i njemu vernim paravojnim jedinicama.

Čitav haos u Jemenu iskoristile su i Al Kaida Arabijskog poluostrva koja kontroliše delove zemlje, kao i Islamska država.

Koliko su tesne veze pobunjenika u Jemenu i šiitskog režima u Teheranu? Dok Saudijci smatraju da Huti nisu ništa drugo nego produžena ruka iranske vlasti – slično Hezbolahu u Libanu – sagovornici DW kažu da je trenutni pakt Hutija sa Teheranom više iznuđen: „To što Huti gaje odnose međusobnog razumevanja sa Iranom ne znači da su iranska marioneta", kaže Beron. Veruje se da postoje isporuke oružja iz Teherana, a nema sumnje da Huti uživaju medijsko-propagandnu podršku.

Ali Fatolah-Nejad, stručnjak za Iran iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, kaže da se ne može smetnuti sa uma da iranska vlast već više od decenije pokušava da vrši uticaj u Jemenu koji deli široku granicu sa Saudijskom Arabijom. „Iran pokušava da navuče Saudijce u jemensku klanicu", kaže on za DW. No uticaj ipak nije toliki kako tvrde u Rijadu. Saudijska Arabija namerno preuveličava značaj Teherana kako bi „opravdala svoju gvozdenu pesnicu" u Jemenu.

Većina stručnjaka ne veruje da bi interni konflikt u Jemenu na neki poseban način pretio Saudijskoj Arabiji. Ulogu je, kažu, možda odigrao i dolazak mladog ministra odbrane Mohameda bin Salmana, drugog u redu za tron saudijske vladarske porodice. To se poklopilo sa naporima Irana da takozvanim nuklearnim sporazumom izađe iz međunarodne izolacije. Prvo što je Bin Salman uradio bilo je pokretanje ofanzive na Jemen.

Šta će uraditi Tramp?

Kontroverzna je i podrška Sjedinjenih Država koje učestvuju obaveštajno, logistički i snabdevaju koaliciju oružjem. Prema Amnesti internešenalu, SAD i Velika Britanija su samo od marta 2015. – kada su počeli napadi na Jemen – prodali Saudijcima naoružanje za pet milijardi dolara. To je, tumači Amnesti, doprinelo humanitarnoj katastrofi.

Huti vide SAD kao zaraćenu stranu. Da li će se Pentagon otvoreno umešati u rat s obzirom da je administracija Donalda Trampa nagovestila žešći odnos prema Iranu? Još u oktobru, dakle za vreme Baraka Obame, američka vojska je saopštila da su Hutiji uz podršku Irana gađali jedan američki vojni brod u Crvenom moru. Na to je američka mornarica odgovorila napadom na radare pobunjenika. „Irancima ništa ne bi bilo draže nego da uvuku SAD u Jemen", kaže Beron.

Administracija Donalda Trampa za sada se ograničila na napade na Al Kaidu Arabijskog poluostrva. Osim vazdušnih udara – u kojima je, prema izveštajima, stradalo 30 civila – američka vojska izvršila je i kopnenu operaciju. Navodno je ubijeno 14 terorista, a stradao je i jedan američki komandos.