Realna unija – zamazivanje očiju?
21. novembar 2017.
Unutrašnji dijalog o Kosovu je započeo u Srbiji i u tom dijalogu su najpre učestvovali predstavnici pravne nauke. Pravni stručnjaci izneli su svoja mišljenja na temu rešavanja problema Kosova, a bilo je i nekih konkretnih predloga. Predlog koji je već na samom startu unutrašnjeg dijaloga izazvao pažnju jeste ideja o realnoj uniji nezavisnih država Kosova i Srbije, koju je predložio profesor ustavnog prava Vladan Kutlešić. Srbija bi za početak priznala Kosovo, a sama realna unija je zamišljena kao carinska unija koja bi imala jedinstveno tržište i jedinstvenu monetarnu politiku. Predviđala bi teritorijalnu i političku autonomiju za Srbe na severu Kosova, a Srbi južno od Ibra bi dobili personalnu autonomiju. Kosovo bi dobilo stolicu u Ujedinjenim nacijama, ali bi se napravio međusobni sporazum po kome jedni protiv drugih ne bi mogli glasati u međunarodnim organizacijama. Imovina Srpske pravoslavne crkve i spomenici kulture dobili bi funkcionalnu autonomiju, odnosno njima bi upravljao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ili neko drugo telo koje bi plaćala Srbija.
(Ne)realna unija Srbije i Kosova?
Taj predlog je javno pohvalio predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da je „veoma zanimljiv“. Profesor Kutlešić se, naravno, nije slučajno pozabavio temom Kosova i srpski mediji su proteklih dana već ocenili da je reč o „pravniku za sve režime“. Kako je list „Naša Borba“ pisao još u aprilu 1997. godine, „Vladan Kutlešić je već sedam godina praktično deo dvorske službe Slobodana Miloševića na mestu koje se zvanično zove pravni savetnik predsednika Srbije. U martu 1997. imenovan je za specijalnog izaslanika predsednika SRJ u razgovorima predstavnika Vlade Srbije i kosovskih Albanaca“.
Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić skreće pažnju na taj detalj Kutlešićeve biografije i za DW kaže: „Kako ga je Kutlešić savetovao, tako je Slobodan Milošević i prošao. Ne znam zašto bi se Kosovo, koje ima priznanje većine članica Ujedinjenih nacija, i koje ima neka obećanja, upuštalo u priču o nekakvoj realnoj uniji. Zato je za mene ta realna unija – zamazivanje očiju. Priča o zajedničkoj moneti je besmislena, jer je Kosovo odavno u sistemu evra – kao i neke druge mini-državice poput Crne Gore – i ono iz toga neće izaći. Koordinisanje spoljne politike bez zajedničke skupštine, takođe je besmisleno. Vidim sve to stoga kao model koji samo pruža mogućnost sadašnjim vlastima da o nečemu govore i ništa više od toga“.
Neodrživa unija
„Mislim da je predlog Vladana Kutlešića privukao pažnju predsednika Srbije jer sadrži neku dozu originalnosti“, ističe za DW Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. „Ali, i pored toga ne mislim da je reč o dobrom predlogu. U tom rešenju jednostavno ne vidim mehanizme na osnovu kojih bi ta unija mogla da opstane na duži rok. Pogotovu što se Kutlešić poziva na neke istorijske primere, između ostalog i na primer državne zajednice Srbije i Crne Gore, za koju znamo da je opstala svega tri godine“.
Sa druge strane, prilično je jasno da Kosovo, bar kako sada stvari stoje, jednostavno nije zainteresovano za bilo kakve ustupke i da ga zanima samo puni međunarodno-pravni subjektivitet. To dovodi i do izvesne dileme u srpskoj javnosti koliko je uopšte korisno voditi o tome nekakav unutrašnji dijalog i šta bi bila poenta tog dijaloga. Vladimir Trapara ipak smatra da je unutrašnji dijalog „koristan, jer omogućava da se subjekti unutar Srbije izjasne šta žele od Kosova. A mnogi se do sada nisu izjasnili ili to čine u uvijenoj formi. Kod nas se na tu temu samo govori ’Kosovo je srce Srbije’ i ’Ne damo Kosovo’. Trebalo bi, prosto, da se svi izjasne i da se onda traži neko kompromisno rešenje i zajednička platforma sa kojom bi Srbija kasnije nastupila, naravno kada se za to stvore uslovi. Jer, to što ćemo mi završiti unutrašnji dijalog ništa ne znači ako se sa time ne slože Priština i oni koji je podržavaju. Ali, mi bismo imali platformu i koristili bi je u kasnijim pregovorima.“
Novi carski striptiz
„Mislim da je sve ovo oko unutrašnjeg dijaloga i Kosova jedno kuvanje žabe“, smatra Čedomir Antić. „Sada je samo pitanje da li će Aleksandar Vučić u martu priznati Kosovo i tamo poslati ambasadora, ili ćemo opet imati taj jedan carski striptiz, u kome ćemo svi govoriti da je car obučen, a on je go“. Antić napominje i da se Kutlešićev predlog nigde nije javno pojavio, kao recimo autorski tekst, nego se promoviše na nekakvim skupovima na kojima se jednom autoritarnom režimu daju argumenti kako je on demokratski i kako imamo nekakav dijalog i debatu.“
A na kraju – referendum?
Postoji li mogućnost da se na kraju unutrašnjeg dijaloga pitanje Kosova nađe na referendumu pred građanima Srbije i šta bi bilo referendumsko pitanje? Vladimir Trapara smatra da se to neće dogoditi. „Unutrašnji dijalog bi trebalo da dovede do nekog kompromisa relevantnih političkih snaga, i onda bi to bilo stavljeno na referendum. Tako bi to trebalo da ide. Ali, ja sumnjam da je do toga moguće doći, bez obzira što i sam učestvujem u dijalogu i što imam i svoj predlog za rešavanje problema Kosova. U tom smislu mislim da bi požurivanje da se nešto stavi na referendum bilo samo u političkom interesu onoga ko je izneo pitanje na referendum“.
Čedomir Antić primećuje da „mi do sada nismo imali referendum koji nije bio u funkciji potvrde postojeće politike. Ukoliko ga, dakle, i bude bilo, on će biti organizovan samo da se potvrdi stav vlasti, i da se vlast iza tog referenduma sakrije“.