Reciklaža, vetroparkovi i – živa

Većina štetnih teških metala dolazi iz 53 elektrane na ugalj. One su odgovorne za 70 odsto emisije. To proizilazi iz studije, koju je po nalogu poslaničke grupe Zelenih uradio Institut za zaštitu životne sredine i politiku Ekopol. Termoelektrane koje liferuju više od 40 odsto energije u Nemačkoj, emituju godišnje više od sedam tona žive. Prednjači 16 elektrana u kojima se spaljuje mrki ugalj.

Ozbiljan rizik za zdravlje

Visoke vrednosti žive su opasne jer taj metal može izazvati zdravstvene probleme, naročito kod trudnica, odojčadi i male dece. Iz atmosfere ovaj teški metal uglavnom odlazi u mora, tako da ga ljudi unose kroz potrošnju ribe. Kada se nađe u organizmu, živa može da izazove oštećenje nerava, ometa formiranje mozga kod beba, a takođe je potencijalno kancerogena. „Živa se čak povezuje sa Alchajmerovom bolesti“, kaže Manfred Santen, stručnjak za hemiju u nemačkom odeljenju Grinpisa.

Pri tome bi količina štetnog metala iz elektrana mogla biti drastično smanjena, tvrdi Kristijan Tebert, autor studije Ekopola. On piše da se može izbeći čak 85 odsto emisije žive. Trenutno, granična vrednost emisije za živu je 30 mikrograma dnevno.

„Mnogo bolje“ nego u mnogim zemljama, kaže utešno jedan portparol Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dodaje da mnoge evropske zemlje uopšte i ne mere vrednosti žive. Još kaže da će se od 2019. godine pravila pooštriti: prosečna vrednost emisije žive u jednoj godini neće smeti da pređe 10 mikrograma dnevno. Evropska unija sada razmatra još stroža pravila.

Ne treba se porediti sa drugima

Manfred Santen iz Grinpisa je zapanjen činjenicom da nemački elektrane emituju sedam miliona tona žive godišnje. „To je skandal“, kaže ekolog. „Mi uvek pridajemo veliki značaj činjenici da smo pioniri čiste tehnologije, a onda se ispostavi da baš i nismo sjajan primer jer trošimo toliko mrkog uglja.“ Santen smatra da nije argument to što stvari u nekim drugim zemljama stoje još gore. „To ne može biti merilo.“

Pozitivan primer kada se radi o živi su Sjedinjene Države, inače poznate kao jedan od najvećih svetskih zagađivača. Čak i sa 2019. godine planiranim snižavanjem granične vrednosti, ona će u Nemačkoj još uvek biti više nego dvostruko veća nego u Americi.

Prema rečima savezne ministarke životne sredine Barbare Hendriks, takva poređenja u budućnosti neće biti potrebna: „Ako želimo da ispunimo dugoročne klimatske ciljeve, moramo reći zbogom energiji iz uglja. A time nestaje i važan izvor žive.“