Reforma na veštačkom disanju
19. novembar 2018.
Zajednički budžet evrozone
To je osnova vizije francuskog predsednika Makrona za reformu načela zajedničke valute i već na sastanku ministara finansija zone evra u ponedeljak (19. novembar) će predlog zajednički predstaviti ministri finansija Nemačke i Francuske, Olaf Šolc i Bruno Lemer.
Ali otpor toj ideji je veliki: zajednički budžet nije uspeo da dođe niti do zajedničke izjave sastanka na vrhu EU ovog juna, iako su Pariz i Berlin postigli načelan kompromis. I u najnovijem predlogu nije reč o čitavim državnim budžetima zemalja članica, nego o određenom iznosu koji bi onda bio i u budžet evrozone i koji bi nadzirali svi ministri 19 zemalja monetarne unije. Koliki bi to bio iznos i ko bi koliko uplatio – do sada nije rečeno.
Članice bi se moglo lakše navesti na pristanak najavom kako će biti potrošen taj novac: „sufinansiranjem javnih izdataka koji obezbeđuju privredni rast“. Tu se onda nabrajaju investicije, istraživanje i razvoj, inovacije i ljudski kapital. Ova blagajna je zamišljena i kao „stabilizirajući element“ u vremenima kad državne blagajne nisu tako pune – i to posebno smeta nekima od članica zone evra. Holandija je do sada jasno odbija bilo kakvu ideju zajedničkog budžeta.
Evropska zaštita štediša
Još pre mnogo godina su se države Evropske unije složile da stvore zajedničko, evropsko jemstvo za uštede građana do iznosa od 100.000 evra. To bi trebalo da bude i pomoć bankama u krizi kako ne bi bile izložene pritisku građana i svojih štediša jer bi štediše bile sigurne da za njihovu ušteđevinu jamči čitava Evropska unija.
Ali susret na vrhu EU je ovog juna tek naložio da se „postave rokovi“ za „političke pregovore“ o takvoj garanciji. O nekakvom danu kad bi to jemstvo stupilo na snagu još nije bilo ni reči. Jedan funkcioner EU kaže da se i taj predlog još uvek „drži na veštačkom disanju“ i da „još treba videti možemo li da ga reanimiramo“.
Smanjenje rizika u bankama
I Nemačka je godinama blokirala takvo „evropsko jemstvo“ štedišama jer želi da se prvo saniraju banke, a pogotovo na jugu Europe ima još mnogo banaka sa priličnim iznosima u „trulim kreditima“ – dakle u aktivi koja je to samo na papiru.
U maju su se ministri finansija evrozone dogovorili oko kompromisa: banke bi u načelu trebalo da na stranu stave osam odsto kapitala kao sigurnost za vremena krize. O tome se raspravlja i u Evropskom parlamentu, iako tu Berlin upozorava da ne treba razvodnjavati kompromis oko kojeg se natezalo godinama. Ali obzirom na zbivanja pogotovo u Italiji, sudbina i ove reforme je neizvesna.
Postupak stečaja banaka
Još 2016. je Evropska unija osnovala službu koja bi se brinula za postupak stečaja propalih banaka nakon što su u finansijskoj krizi one u pravilu bile spašavane novcem onih koji s tim bankama nisu imali nikakve veze: parama svih poreskih obveznika. Zadatak Povereništva za jedinstveni postupak stečaja (Single Resolution Board, SRB) jeste da bankovni sektor ubuduće sam snosi troškove.
Zato je osnovan fond u kojeg bi finansijski instituti vremenom trebalo da uplatite 55 milijardi evra. Ali obzirom na razmere loših kredita u Evropi, taj iznos možda neće biti dovoljan da se opet ne krene u napad na državne blagajne. Zato se sad razgovara o „poslednjem osiguranju“ članica zone evra koji bi mogao biti smešten u „Evropski kišobran“ ESM. Razgovara se o iznosu od dodatnih 60 milijardi evra.
Jačanje „Evropskog kišobrana“
Vode se razgovori i o jačanju tog „kišobrana“, Europskog mehanizma stabilnosti (European Stability Mechanism, ESM) koji bi možda trebalo da postane nešto kao evropski Međunarodni monetarni fond. Tu Francuska želi da Evropljani više ne moraju trčati MMF-u kako bi osigurali programe pomoći za evropske države u krizi. To je svakako i želja MMF-a: najveći partner te organizacije su i dalje Sjedinjene Američke Države, sve manje zainteresovane da pomažu Evropljanima, ali i uporne da im, ako im ipak „pomognu“, nametnu drastične mere štednje.
U tom slučaju, nemačka kancelarka Merkel je već u junu predložila da ESM dobije šira ovlašćenja, posebno kad je reč o praćenju i proceni stanja u pojedinim članicama kako bi se „bolje predvidela kriza“. Tu je reč i o proceni kreditne sposobnosti pojedine zemlje koju je do sada, barem na internom nivou, činila Evropska komisija.
No te procene su se često drastično razlikovale od procena međunarodnih agencija specijalizovanih za kreditnu sposobnost kompanija i država tako da ima mesta kritici da su u EK u tome bili i previše velikodušni.
aš (afp)