Reforma nemačke vojske za „novu epohu“

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus predstavio je planove reforme Bundesvera kojom bi nemačka vojska trebalo da bude bolje osposobljena za trenutne potrebe. Umesto dosadašnje dve komande, za zemlju i za misije u inostranstvu, biće uspostavljeno „jedinstvena operativna komanda“. Ona bi trebalo da preuzme zadatke dve dosadašnje komande: Teritorijalne komande za zemlju i Komande za misije u inostranstvu. To bi trebalo omogući jasne nadležnosti i stvori veću sinergiju, što bi za posledicu imalo brže donošenja odluka.

Već nakon preuzimanja dužnosti ministra odbrane početkom 2023, Pistorijus je kritikovao komplikovane i delom netransparentne postupke u nemačkoj vojsci. Zatim je jesenas najavio strukturnu reformu i pritom jasno stavio do znanja da ne sme biti nedodirljivih oblasti, da nema zabrane razmišljanja.

Ministar je u tu svrhu formirao radnu grupu koja je sastavila predloge reformi, a u kojoj je i najviši oficir nemačke vojske, glavni inspektor Karsten Brojer.

U dokumentu na 34 stranice 17 puta se spominje pojam „sposobna za rat“. To su, inače, reči koje je Pistorijus upotrebio nakon ruskog napada na Ukrajinu. Iako je taj pojam odmah naišao na kritike, ministar ga je branio i prilikom predstavljanja reforme. On smatra da taj pojam najbolje odgovara situaciji u svetu nakon ruske agresije na Ukrajinu i potrebama za koje nemačka vojska mora da bude pripremljena.

Manja važnost saniteta?

Pod jednim komandom biće četiri roda nemačke vojske: uz pešadiju, vazduhoplovstvo i mornaricu, tu je i novi rod: jedinice za kibernetičku odbranu. Novom rodu Pistorijus pridaje posebnu važnost, jer smatra da postoji sve veća opasnost od hibridnog ratovanja i sve veća potreba za kibernetičkom bezbednošću.

Sanitarna služba i tzv. baza vojske – logistika, vojna policija i ABHO-zaštita – izgubiće samostalnost. Sve te službe trebalo bi da budu objedinjene pod jednom komandom. Protiv toga su se već čule kritike iz zdravstva. Lekarska udruženja upozoravaju da bi time mogao da bude narušen ugled sanitarne službe Bundesvera. Osim toga, smatraju, posledica bi moglo da bude i to da nemačka vojska teže dovodi dobre medicinske stručnjake u svoje redove.

Načelno je cilj strukturne reforme bolje korišćenje postojećih snaga, jer Bundesver je daleko od planirane snage. Do 2031. godine nemačka vojska bi trebalo da ima 203.000 vojnikinja i vojnika, a trenutno ih ima 181.000. Bundesver ne uspeva da dovede novo osoblje. Zato bi postojeće snage trebalo preraspodeliti i prebaciti ih iz birokratskih struktura tamo gde su potrebnije.

Promena okoštalih struktura

Torben Arnold dobro pozna nemačku vojsku. Taj oficir Bundesvera bio je u vojnim misijama na Kosovu i u Maliju. Bio je i komandant jedne čete. U međuvremenu se bavi naučnim radom o bezbednosnoj politici u Fondaciji za nauku i politiku.

Uveren je da je nemačkoj vojsci potrebna reforma, da ministar odbrane Boris Pistorijus mora delom i da promeni okoštale strukture. To bi poboljšalo situaciju u nemačkoj vojsci, smatra Arnold. U razgovoru za javni servis ARD kaže da promena stanja nije na dohvat ruke, da i dalje nedostaje vojna oprema i da jednostavno dugo traje dok naručena oprema stigne do vojske. „Ali, s promenom strukture, svaki vojnik će na sopstvenoj koži da oseti da stvari mogu da se promene, da kompletan Bundesver mora da bude izokrenut“, kaže Arnold.

„Paralele sa starim Bundesverom“"

Cilj je i da nemačka vojska ponovo bude više orijentisana na odbranu zemlje i područja NATO, a manje na učešće u misijama u inostranstvu. Oficir Arnold tu povlači paralele sa starim Bundesverom, iz vremena pre ujedinjenja Nemačke.

U nekim oblastima će ponovo biti uspostavljene strukture kao do 1990. godine, a Arnold ne misli da je to nazadovanje. Jer, kako kaže, uslovi u svetu su se potpuno promenili u odnosu na 1970-e i 1980-e godine. „U slučaju odbrane, nemačka vojska bi bila podređena komandi NATO i ona bi vodila operacije“, objašnjava Arnold.

Posao tek počinje

Glavne odluke trebalo bi da budu sprovedene već tokom idućih meseci, a kompletna reforma bi mogla da bude završena u roku od godinu dana. Pritom je jedna od stvari koja se planira i ponovno uvođenje vojne obaveze – što ipak zavisi od odluke nemačkog parlamenta.

Ali, glavnina reforme biće sprovedena bez obzira na uvođenje vojne obaveze, naglasio je ministar odbrane. A i savezno ministarstvo finansija će morati da izdvoji bar šest i po milijardi evra više u idućoj godini, najavio je Boris Pistorijus.

aj (ard/ dpa)