Reforme puževim korakom

U trećem paketu pomoći za Grčku stoji crno na belo: premijer Aleksis Cipras obavezuje se da će sprovesti 223 mere štednje i reformi do 2018. godine, koje su precizno navedene i to sa tačnim rokovima. Čak 48 tih mera trebalo bi da bude sprovedeno do sredine oktobra kako bi međunarodni kontrolori pravovremeno mogli da započnu sa kontrolom reformskih napora Grčke i da do sredine novembra o tome podnesu izveštaj ministrima finansija država-članica evrozone. Grčka je zauzvrat trebalo da u oktobru dobije prvu ratu pomoći u iznosu od dve milijarde evra i još jednu milijardu u novembru. Međutim, prema pisanju nemačkog lista „Zidojče cajtung“, Atina kasni sa ispunjavanjem svojih obaveza. Do sada je navodno pokrenula samo 14 od ukupno 48 obećanih mera.

U Grčkoj je taj članak iz nemačkih novina izazvao protivrečne reakcije. U utorak ujutro (27.10), grčko Ministarstvo finansija saopštilo je da je 90 odsto obećanih reformi pokrenuto. Ipak, samo nekoliko sati kasnije, objavljeno je da će vlada tek sad po hitnom postupku uputiti u parlament zakone o preostalim reformama. A i tu su sporne mere štednje očigledno izostavljene. Za Dimitru Kadu, glavnu urednicu ekonomskog internet-portala Capital.gr, jedno je jasno: „Za Atinu bi bilo dobro kada bi najkasnije u četvrtak (29.10.) donela obećani zakon po hitnom postupku, jer se tog dana sastaje radna grupa evrozone u Briselu kako bi razmotrila dosadašnje reforme.“ Ta grupa već je trebalo da se sastane sredinom oktobra, ali je susret otkazan jer Grčka nije postigla gotovo nikakav napredak.

Iz jednog u drugi džep

Dimitra Kada objašnjava da je razlog za kašnjenja to što su reforme složene i nemoguće ih je pokrenuti u tako kratkom roku – pogotovo ako se uzme u obzir da Ciprasova vlada mora da za kratko vreme ispravi propuste svih bivših vlada. Osim toga, kaže Dimitra Kadu, još uvek su otvorena pitanja koja se tiču burne unutrašnjopolitičke reakcije, recimo kod poreza na privatne škole, liberalizacije apotekarske delatnosti ili ukidanja poreskih povlastica u poljoprivredi. Kako bi ublažio te reakcije, levo orijentisani Cipras obećao je u predizbornoj kampanji da će staviti na led sporne mere štednje i umesto njih uvesti „zamenske mere s istim efektom“. Kod privatnih škola to konkretno znači da je prvobitno uvedeni porez zamenjen drugom merom koja donosi isti iznos u državnu kasu.

Ali u predizbornoj kampanji niko nije želeo da otkrije kako bi te zamenske mere trebalo da izgledaju i odakle će se finansirati. Aleksis Papahelas, direktor grčkog lista „Katimerini“, kaže da se vlada zbog toga sada našla u problemima: „Politička argumentacija je jedna stvar, li je sasvim druga stvar agitacija s ispravnim brojkama.“ On objašnjava da vladina politika nailazi na negativne reakcije, pa zato vlada pokušava da vrluda po načelu: „Iz desnog u levi džep“.

Cipras traži podršku u inostrnstvu

Tokom posete francuskog predsednika Fransoa Olanda Atini prošlog petka (23.10), Cipras je otvoreno govorio o spornoj konsolidaciji nenaplativih bankarskih kredita i izjavio da on ne želi da Grčku pretvori u „arenu za smaknuća“. Čini se da je Oland za to imao razumevanja. On je zamolio za „fleksibilnost za Grčku“, recimo kod pitanja od koje vrednosti nekretnine dužnik uživa zaštitu od prinudne prodaje te nekretnine. Manje razumevanja pokazao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis za vreme svoje nedavne posete Atini. On je upozorio na neophodnost ubrzanja reformi i opasnost od posezanja za rezervama banaka. Takođe je odbio predlog reforme penzionog sistema na račun poslodavaca. Grčki mediji odmah su ga prozvali „letonskim izaslanikom Angele Merkel“.

U četvrtak (29.10) u Atinu dolazi još jedan visoki gost: nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. On će razgovarati s političkim rukovodstvom zemlje i primiti počasni doktorat Pirejskog univerziteta. Očekuje se da će tokom njegove posete biti reči i o razvoju događaja na zapadnom Balkanu.