Rekordna poskupljenja u Evropi: Mađari stežu kaiš

Magdolna Gozon (83) gricka zelenu papričicu sa tezge u velikoj pijačnoj hali u centru Budimpešte, kako bi se uverila da je dovoljno ljuta za čorbu koju kuva.

Jer, ako papričica nije dovoljno ljuta, penzionerka ne može sebi da priušti da kupi više komada – ima malu penziju, a Mađarske se suočava sa najvećim porastom cena hrane u Evropskoj uniji.

„Voće ne kupujem. Krompir smo dobili od opštine, pa ne moramo da ga kupujemo, ali je luk poskupeo“, kaže penzionerka, i dodaje je prestala da kupuje mlečne proizvode, te da retko kupuje meso.

Hleb i mleko – skoro duplo skuplji

Cene hrane su poslednjih meseci dramatično porasle širom EU, skočivši u martu za skoro petinu u odnosu na pre godinu dana. Tako je hrana glavna poluga inflacije, nakon što su cene energije pale.

Međutim, prema Eurostatu, cene hrane u Mađarskoj su za godinu dana porasle za više od 45 odsto – daleko premašivši sledeću najvišu cifru od nešto više od 29 odsto u Slovačkoj.

Cene nekih osnovnih namirnica su se u poslednjih godinu dana u Mađarskoj gotovo udvostručile. Hleb, mleko, jaja i puter, na primer, poskupeli su za 72 do 80 posto. I sve to uz srednju mesečnu platu od 820 evra.

Ovakva poskupljenja teško pogađaju potrošače primoravajući ih da promene svoje navike, odnosno vrstu i količinu hrane koju kupuju, dok su trgovci primorani da preispitaju svoju ponudu.

„Navike su se definitivno promenile, tako da ljudi zaista razmišljaju o tome šta kupuju. Skoro smo došli do toga da se kobasica i šunka smatraju luksuzom“, rekla je Silvija Bukta, šefica mesare u pijačnoj hali u Budimpešti.

„I mi trgovci moramo manje da kupujemo jer su cene veće, a znamo da nema toliko kupaca“, dodala je Bukta.

Neefikasna poljoprivreda

Dok se većina članica EU suočava sa sličnim teškoćama jer rat u Ukrajini podstiče porast troškova života, neefikasnost mađarske poljoprivredne i prehrambene industrije te istorijska devalvacija forinte učinili su „ekstremnu inflaciju“ u zemlji gorom nego bilo gde u EU, rekao je Peter Virovaž, glavni ekonomista banke ING Mađarska.

„Svuda je bilo suše, svuda su porasle cene energenata, svuda su porasli troškovi nabavke“, rekao je on, „ali ako proizvodnja nije dovoljno efikasna, onda je, naravno, domaćim proizvođačima mnogo teže da plate te povećane troškove.“

Da bi sastavili kraj s krajem, cene su podgili i restorani, pekare i druga preduzeća. Takođe su promenili ponudu – kako bi izbegli najskuplje sastojke. Kafe Ciga, restoran i bar na trgu u centru Budimpešte, uklonio je sa jelovnika hamburgere i pomfrit krajem prošle godine – zbog poskupljenja mesa i ulja, kaže direktor Andraš Kelemen.

„Cene su naglo porasle. Bilo je nekih artikala koji su poskupeli oko sto odsto“, rekao je on. „Neverovatno je poskupelo povrće, posebno u zimskom periodu, te neke vrste mesa i mesnih prerađevina.“

Inflacija i devalvacija forinte

To je povećalo ukupnu stopu inflacije u Mađarskoj na 25,6 odsto, koja je takođe najviša u EU, čiji je prosek prošlog meseca 8,3 odsto. Rastući troškovi života doveli su do brzog povećanja plata – i tako povećali troškove proizvodnje koje preduzeća delimično prebacuju na kupce.

„Svi naši troškovi stalno rastu, a u međuvremenu moramo da podignemo plate“, rekao je Kelemen. „Postoji određena tačka iznad koje ne želimo ili se ne usuđujemo da podignemo prodajne cene, ali je uobičajeno povećanje od 30 odsto.“

Ester Roboš, vlasnica pekare Babuška u Budimpešti, rekla je da je i ona morala da poveća cene. A počela je da koristi maslinovo ulje za neke kolače jer su cene putera u martu skočile za 68 odsto.

„Svi sastojci su poskupeli, ali mi smo najviše osetili porast cene putera, maslinovog ulja i brašna“, rekla je ona.

Iako je Mađarska veliki proizvođač pšenice, kukuruza, uljarica i mesa – oko 30 odsto prehrambenih artikala u prodavnicama je iz uvoza, prema studiji Nacionalne kancelarije za bezbednost lanaca hrane iz 2022.

Mađarska forinta je prošle godine oslabila za više od 40 odsto u odnosu na američki dolar i više od 20 odsto u odnosu na evro – zbog čega su troškovi porasli troškova uvoza, a samim tim i cene u prodavnicama, kaže Virovaž.

„To jednostavno znači trgovci na kraju pokušavaju da svoje povećane troškove prebace na potrošače“, rekao je ekonomista.

Mađari troše manje jer im opada kupovna moć, a ušteđevine se smanjuju, tako da verovatno neće biti spremni da plate više za hleb i drugu hranu, sprečavajući time trgovce da na kupce prebacuju dodatne troškove.

„Došli smo do tačke u kojoj dolazi do takvog povećanja cena i takvog iscrpljivanja rezervi domaćinstava da su ljudi zapravo počeli da stežu kaiš i počeli da troše mnogo manje“, rekao je Peter Virovaž.

dr (ap)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.