Rekordni rast nemačkog duga, raste i strah od inflacije

Dug kojeg je krajem 2020. nagomilao javni sektor u Nemačkoj na svim nivoima, dakle savezna vlada, pokrajine i opštine, iznosio je dve milijarde i 172,9 milijardi evra. To je dug prema privatnim finansijskim institucijama, fondovima ili drugim preduzećima, kako u Nemačkoj, tako i van nje.

Nemački zavod za statistiku (Statistische Bundesamt) još nikada nije zabeležio takvu eksploziju duga: u godini izbijanja pandemije on se povećao za 273,8 milijardi evra, dakle za čitavih 14,4 odsto. Preračunato po stanovniku, građanina Nemačke sada prosečno steže dug od 26.141 evra – krajem 2019. bio je dužan „samo“ 22.860 evra.

-pročitajte još: Bauk inflacije kruži svetom

Takav rekord ne bi trebalo nikoga posebno da iznenadi: uprkos „zamrzavanju“ privrede merama protiv pandemije, država je otvorila kasu kao nikada do sada kako bi podrškama i drugim merama sprečila otkaze i stečajeve firmi. To je pre svega bila odluka savezne nemačke vlade, pa je tako njen dug i najviše porastao – za 18,1 odsto. Šesnaest nemačkih pokrajina bile su nešto opreznije, njihov dug se povećao prosečno za 9,8 procenata, na 636 milijardi evra. Još opreznije su bili gradovi i opštine čiji je dug porastao za samo 1,5 odsto, na 133,3 milijardi evra.

Razlike među pokrajinama još veće

Pandemija je u suštini samo dodatno povećala drastične razlike u zaduženosti pokrajina. Najveće breme nose tzv. gradovi-pokrajine, pri čemu grad-pokrajina Bremen deluje čak kao beznadežni slučaj: svaki tamošnji stanovnik dužan je 57.823 evra. Pritom to nije toliko posledica rasipnosti, već je stvar u tome da je ta mala pokrajina u potpunom okruženju pokrajine Donje Saksonije. Tako ispada da je mnogima mesto stanovanja u susednoj pokrajini, gde se onda i statistički obračunava prihod.

Nije sasvim drugačije ni u gradu-pokrajini Hamburgu (19.181 evro po stanovniku), nešto manje je kod trećeplasiranog dužnika, Berlina (16.307 evra po stanovniku). Najmanje dužni su stanovnici Bavarske (1.359 eura) i Saksonije (1.244 evra ).

Ukupan državni dug Nemačke obuhvata i dugovanja institucija za socijalno staranje, ali se mora reći da je u tom sektoru 2020. jedino došlo do pozitivnog razvoja: njihov dug se smanjio na 44 miliona evra.

Da li je to zaista bezopasno?

Ekonomski stručnjaci tvrde da nema razloga za zabrinutost, uprkos tom neslavnom rekordu u zaduživanju. Sebastijan Dulien, naučni direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK) Fondacije Hans Bekler (institucije bliske nemačkim sindikatima), kaže da i u tom zaduživanju, ma koliko ono „masivno“ izgledalo, „ekonomski nema mesta za zabrinutost“. Stopa zaduživanja Nemačke – dakle odnos prema BDP – i ovako je „znatno niža nego nakon finansijske krize 2012. i sledeće, 2022. godine, lako i brzo bi mogla da se smanji.“

Nisu, međutim, svi tako optimistični. Kristijan Dir, potpredsednik poslaničke grupe nemačkih Liberala (FDP) u Bundestagu upozorava na staro pravilo: „Kad se država sve više zadužuje, to lako može da dovede do više inflacije“. Ona je već primetna, jer su u procesu oporavka privrede nakon pandemije, a zbog teškoćama u isporukama, i cene u nekim slučajevima drastično porasle. Možemo se dakle nadati da ekonomski stručnjaci biti u pravu kada tvrde da je to samo prolazno poskupljenje, ali bi pritom trebalo imati u vidu da Nemačka nema svoju valutu. Evro je zajednički novac, a među državama evrozone ima mnogo onih koji su takođe upali u nove, ogromne dugove.

aš(agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu