Revizija – vrlo neugodna priča

Srpski zvaničnici oštro su reagovali na najavu iz Bosne i Hercegovine da će pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu biti zatražena revizija presude po tužbi protiv Srbije za genocid. Iz Beograda su poručili da je razvoj događaja u BiH sada „neizvestan“ i da su odnosi BiH i Srbije „vraćeni 22 godine unazad“. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da su lideri Srbije dovedeni u poziciju da „moraju da razmišljaju o sudbini BiH i Republike Srpske, a predsednik RS Milorad Dodik da je inicijativa o reviziji „akt mržnje Bošnjaka-muslimana u Sarajevu, prema Srbima“.

Ponovo se otvara rasprava o ratu

Moguća revizija presude, kako se ocenjuje u Sarajevu, zabrinula je srpsku političku elitu sa obe strane reke Drine, jer se ponovo otvara rasprava o ratu, uzrocima, posledicama i odgovornosti za događaje devedesetih godina na području bivše Jugoslavije. Novinarka BH radija 1 Mirela Huković-Hodžić, koja je pratila iznošenje argumenata i izricanje prve presude pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 2007. godine, za DW kaže da revizija presude ponovo u fokus stavlja priču o vremenu vladavine Slobodana Miloševića.

„To je vreme koje se u Srbiji pamti po nacionalizmu i sankcijama, a u BiH, Hrvatskoj i Kosovu po ratovima, istrebljenju i progonu. To je vrlo neugodna priča za današnje političke elite koje koketiraju sa nacionalizmom i manipulišu strahom od drugih i drugačijih. Od devedesetih godina do danas, sve garniture vlasti u Srbiji nastojale su da negiraju ili umanje svoju ulogu u ratu u BiH. Nijedan režim nije pokazao spremnost da se suoči sa neugodnom prošlošću i otvori prostor za dijalog zasnovan na činjenicama. Političke elite – gotovo isto kao i pre 25 godina, u vreme kada su počinjena prva zlodela – negiraju, relativizuju i umanjuju zločine, uprkos brojnim sudskim presudama“, kaže Mirela Huković-Hodžić.

Balkanska specijalnost – politizacija

Bosna i Hercegovina imala je rok od deset godina da podnese zahtev za reviziju presude, ali se aplikacija podnosi doslovno u poslednjem trenutku, što je argument u rukama onih koji kritikuju inicijatore revizije. „Što se tiče revizije presude protiv Srbije, volela bih da smo taj slučaj zatvorili 2007. godine. Ali mi smo izabrali pravni tim koji nije bio sposoban da dokaže nešto što se golim okom videlo. Par dana pred isteka desetogodišnjeg roka, neko je pomislio da bi bila grehota propustiti političke poene koji se mogu ubrati na tu temu. Daleko od toga da sam protiv revizije i smatram da treba iskoristiti svaku priliku da se istina dokaže – s tim da su nam šanse ovaj put još manje. Međutim, to je posao za pravnike, a ne za političare koji se u nedostatku rezultata bave populizmom“, objavila je, između ostalog, na svom Fejsbuk-profilu politička analitičarka Ivana Marić.

Najavljeno je da će agent pred Međunarodnim sudom pravde Sakib Softić, zahtev za reviziju predati u petak (24.2.), dva dana pre isteka desetogodišnjeg roka. Detalji o eventualnim novim dokazima koji bi mogli da utiču na promjenu prvobitne presude još nisu objavljeni. Pored toga, mnogi balkanski procesi, uključujući i neke sudske, u funkciji su političkog marketinga. Sve su to činjenice koje, prema mišljenju analitičara, mogu da budu zloupotrebljene u političke svrhe.

„I ovaj proces pred Međunarodnim sudom pravde, kao i procesi vođeni pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima, više su predmeti politizacije, nego što su argumenti u procesu suočavanja s prošlošću. Zato lekcija iz naše ratne prošlosti nema u udžbenicima, ne postoji zajednički narativ u kojem bi pijetet prema žrtvama i osuda zločina bila temelj naših današnjih odnosa. Još je prisutna podela na ’naše heroje’ i ’njihove zločince’, bez senzibiliteta i empatije prema žrtvama. Iako se zaklinju u pravo i pravdu, političke elite još nisu spremne da retoriku usklade sa sudskim činjenicama. Međunarodni sud pravde će, na osnovu svog statuta i procedura, pomno da razmotri zahtev BiH, ali kakvu god odluku da donese, ona će biti predmet politizacije i manipulacija. Do sada su pred sudovima dokazane brojne činjenice, ali žrtve još uvek ne osećaju efekte presuda, jer se one stalno zloupotrebljavaju u političke svrhe“, ističe Mirela Huković-Hodžić.

Izetbegovićeve činjenice o reviziji

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović oglasio se saopštenjem u kojem navodi „činjenice o reviziji presude“. On ističe da je Sakib Softić, u skladu sa odlukom Predsedništva BiH iz 2002. godine, pravni agent te zemlje bez vremenskog ograničenja mandata i da je ovlašćen da zastupa BiH u skladu sa Statutom Međunarodnog suda pravde. „U Statutu i Pravilima Međunarodnog suda ne postoji nijedna odredba koja nalaže da postupak revizije presude mora da bude praćen novom odlukom nadležnog organa države kojom se ponovo imenuje agent te države pred Međunarodnim sudom pravde“, objašnjava je Izetbegović. Pismo kojim se predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić obratio Međunarodnom sudu osporavajući pravo na reviziju, za Izetbegovića je „neustavno delovanje“ i iznošenje privatnih stavova koji su direktno suprotni zvaničnom stavu Predsedništva BiH izraženom u odluci iz 2002. godine.

Na zahtev ambasadora Ruske Federacije u BiH Petra Ivancova, u Sarajevu će u četvrtak (23.2.) biti održana sednica Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira, na kojoj će biti reči o zahtevu za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije. Ranije je, takođe za četvrtak, zakazana i vanredna sednica Predsedništva BiH, kako bi se razmotrila pitanja u vezi s revizijom presude Međunarodnog suda pravde.