Rio Tinto dolazi, Aksel Špringer odlazi

Nemački konzervativni list Frankfurter algemajne cajtung bavi se visokim svetskim cenama rude i velikoj zaradi koju ubiru međunarodni koncerni. U tekstu bitnu uloga ima Rio Tinto i njegovi planovi sa Jadrom u Srbiji:

„Rio Tinto je svojim akcionarima isplatio polugodišnju dividendu koja je veća od bilo koje sume isplaćene za godinu dana u poslednjih 145. godina“. Novinar frankfurtskog lista navodi i ambiciozne planove konkurencije – BHP preispituje mogućnost da otpočne sa eksploatacijom kalijuma u Kanadi, kao i da otvori nova litijumska nalazišta.

„Rio Tinto želi da isplati svojim deoničarima 9,1 milijardu dolara za prethodnih šest meseci. Sa 12,16 milijardi dolara dobiti, taj australijsko-britanski koncern ima najbolji polugodišnji bilans u svojoj istoriji“.

U tekstu se objašnjava da je da na rudi gvožđa, koja košta otprilike 200 dolara po toni, koncern zarađuje po 100 dolara, te da iza ogromne potražnje koja se za godinu dana povećala tri odsto stoji – Kina.

Navodi se da oba koncerna, i BHP i Rio Tinto, ulažu ukupno 2,8 milijardi u eksploataciju litijuma, ali da imaju različite strategije: „Rio Tinto namerava da uloži 2,4 milijarde dolara u projekat Jadar. Tu se navodno nalaze zalihe litijuma koje su među najvećima u svetu. U koncernu kažu da će, kada Jadar proradi, biti najveći evropski izvor snabdevanja litijumom za preko 15 godina. I nemačka automobilska industrija bi od toga profitirala. Jadar će proizvoditi i borate, koji su neophodni za razvoj opreme za obnovljivu energiju kao što su solarni paneli i elektrovetrenjače“.

-pročitajte još: Živana je prodala kuću zbog Rio Tinta – i kaje se

„Planirani su i rudnik i pogoni za preradu rude. Ali put do toga je dug. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je da se održi referendum o otvaranju rudnika. U regionu nisu baš svi ljudi oduševljeni idejom o rudniku litijuma. Koncern pokušava da ubedi Srbe time što navodi da će rudnik imati četiri odsto udela u ekonomskom učinku zemlje. Planira se da eksploatacija počne u periodu od narednih pet godina. Kada dosegne pun kapacitet proizvodnje, rudnik bi trebalo da isporučuje 58.000 tona litijuma za automobilske baterije i 160.000 tona borne kiseline“.

Aksel Špringer se povlači

U levo-liberalnom, minhenskom listu Zidojče cajtung (SZ) nailazimo na članak pod naslovom „Rasprodaja u istočnoj Evropi“.

„Aksel Špringer prodaje svom partneru Ringijeru sve istočnoevropske medijske aktivnosti, sa izuzetkom Poljske“, piše novinar bavarskog lista i objašnjava: „Pre dve godine, Matijas Defner, predsednik upravnog odbora medijskog koncerna Aksel Špringer, hvalio je na velika usta ulazak američkog investitora KKR u posao, tvrdeći da kompanija Aksel Špringer s ovim finansijskim partnerom može da ostvari strategiju rasta, pošto taj partner ne misli samo na finansijski rezultat sledećeg kvartala. Od tada po 50 odsto akcija koncerna Aksel Špringer poseduju KKR na jednoj strani, a Defner i Fride Špringer na drugoj.“

„U sredu (28.7.) Defner je najavio prvi strateški korak – Špringer će se rešiti skoro svih medijskih aktivnosti na istoku Evrope. Dugogodišnji partner kompanije Aksel Špringer, švajcarski medijski koncern Ringijer, preuzima ukupan udeo berlinske kompanije u Mađarskoj, Srbiji, Slovačkoj, kao i u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Do sada se posao odvijao unutar jedne kompanije s ravnopravni udelom oba medijska koncerna. Reč je o preko 200 digitalnih i štampanih proizvoda sa 3.100 saradnika. Godine 2019. obrt kompanije u tim zemljama iznosio je 260 miliona evra. Nema novijih podataka.

„Samo u Poljskoj, koja je sa 40 miliona stanovnika jedno od najvećih istočnoevropskih medijskih tržišta, Aksel Špringer ostaje u partnerstvu sa Ringijerom. Berlinski koncern Aksel Špringer će se ubuduće usredsrediti na digitalne poslove na velikim strateškim tržištima Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država i Poljske. Ringijer je partnerskom koncernu iz Berlina platio za sada nepoznatu sumu“.

U tekstu Zidojče cajtunga potom objašnjava kako je pre 11 godina nastalo zajedničko medijsko preduzeće nemačkog i švajcarskog medijskog koncerna, te da je planiran čak i izlazak na berzu, koji nikada nije ostvaren. U tekstu se citira i izjava šefa zajedničkog medijskog preduzeća Marka Dekana koji je rekao da se ulagalo uglavnom u digitalizaciju i da digitalne aktivnosti danas pokrivaju čak 70 odsto prometa, a u operativnom profitu za prvo polugodište 2021. imaju udeo od čak 85 odsto.

Navodi se i da su ambicije medijske kuće Aksel Špringer porasle posle ulaganja američkog investitora pre dve godine: „Kao digitalni koncern želimo da preuzmemo vodeću ulogu na svetskom tržištu“, rekao je prvi čovek kompanije Defner, a preenosi list Zidojče cajtung.

Otada se, međutim, nije dogodilo mnogo toga i nisu kupovane nove kompanije, a sada se Špringer rastaje od svog istočnoevropskog novinarskog poslovanja. „Medijsko poslovanje u istočnoj Evropi važi kao teško, i druge medijske kompanije su se povukle sa tog područja. Ali šef kompanije Ringijer Mark Valdner i dalje se drži istočnoevropskog tržišta: „Ova transakcija je potvrda da ćemo se kao moderni medijski investitor dugoročno angažovati u istočnoj Evropi. Portfolio tih zemalja za nas je idealan za nas’“, prenosi Valdenrovu izjavu Zidojče cajtung.

Priredio Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu