Ropstvo još uvek postoji – i u Nemačkoj
23. avgust 2018.
Prema indeksu globalnog ropstva australijske organizacije Walk Free Foundation, više od 40 miliona ljudi trenutno živi u modernom ropstvu. Od toga 167.000 u Nemačkoj ili oko 0,2 procenta stanovništva.
Ali, dok je istorijsko ropstvo zasnovano na zakonski priznatom vlasništvu jedne osobe nad drugom, ropstvo danas funkcioniše drugačije. Ditmar Roler, predsedavajući nemačkoj kancelariji International Justice Mission (IJM), kaže: „Ropstvo više nije legalno, ali ono je kao kameleon i postoji tajno“.
Prema Fondaciji Walk Free Foundation, osnovna karakteristika modernog ropstva jeste da ljudi „zbog pretnji, nasilja, prinude, prevare ili zloupotrebe moći, ne mogu da spreče ili napuste situacije u kojima su eksploatisani“. Savremeno ropstvo se dakle koristi kao generički termin za različite oblike podjarmljivanja i eksploatacije, na primer, trgovinu ljudima, prisilne brakove ili otplaćivanje dugova radom. Granice onoga što se i ne može nazvati ropstvom često su nejasne.
Upozorenje Saveta Evrope
Ovo se ne odnosi samo na zemlje poput Libije, Katara ili Demokratske Republike Kongo, koje su redovno po medijima zbog različitih oblika ropstva. Trgovina ljudima i ropski rad U Evropi su u porastu, upozorio je Savet Evrope u aprilu – posebno trgovina ljudima radi eksploatacije kao radne snage.
Prema Saveznoj kriminalističkoj policiji (BKA), u Nemačkoj se 2017. to uglavnom odnosilo na migrante u građevinskoj industriji i ugostiteljstvu. Takođe su ugrožene oblasti rad u kući, prerada mesa, poljoprivreda ili transport. Toj saveznoj nemačkoj instituciji poznato je 180 slučajeva ropstva iz jedanaest završenih istraga tokom prošle godine – većina ljudi došla je iz istočne Evrope.
„Nemačka je bordel Evrope“
Mnogo rasprostranjenija u Nemačkoj je seksualna eksploatacija. „Nemačka je bordel Evrope“, kaže Detmar Roler iz IJM. Prema BKA, 2017. godine bilo je 327 predmeta i 500 dokumentovanih žrtava prinudne prostitucije.
Dok prinudni rad više pogađa muškarce, velika većina žrtava seksualne eksploatacije su žene. Po statistici BKA, zemlje porekla tih žena su Bugarska, Rumunija, a onda Nemačka. Takođe se primećuje značajan porast žrtava iz Nigerije.
Mnoge žene dospevaju u prostituciju prevarom – i onda ne mogu da se izvuku. Takozvana „Metoda ljubavnik“ igra značajnu ulogu: makroi prevarom uvlače mlade žene u ljubavnu vezu i onda ih u fazi emocionalne zavisnosti primoravaju na prostituciju. Često se pretvaraju da su u dugovima i kažu devojci da mora da pomogne da se oni vrate.
„Koliko robova držite?“
Poslednjih godina je povećana još jedna vrsta seksualne eksploatacije – na internetu. „Nemački klijenti mogu na sat vremena da iznajme dete na Filipinima, koje pred kamerom mora da im bude na usluzi“, kaže Roler. Ovaj primer, kao i strano poreklo mnogih žrtava u Nemačkoj, pokazuje da se moderno ropstvo ne zaustavlja na državnim granicama – to je globalni fenomen sa globalno umreženim akterima.
Pre dve godine, ekonomistkinja Evi Hartman je knjigom „Koliko robova držite?“ uzburkala javnost. Njena teza glasi: svaki prosečan Nemac već samim svojim potrošačkim ponašanjem indirektno „drži“ oko 60 robova. Roler objašnjava: „Već kupovinom odeće ili proizvoda koji sadrže sirovine iz konfliktnih regiona, podržavamo uslove rada slične ropstvu“. To je slučaj čak i sa hranom, kao što je riba sa Tajlanda – gde na ribarskim brodovima postoji prisilni rad.
Maloletnici su posebno ugroženi
Kada govorimo o modernom ropstvu, ne sme se zaboraviti da su žrtve i maloletnici – čak i u Nemačkoj. Poslednji skandal u Štaufenu šokirao je javnost: Jedan par je više od dve godine često silovao danas desetogodišnjeg sina žene i nudio ga preko darkneta drugim muškarcima – za razne vrste seksualnog zlostavljanja.
Poslednjih godina u fokusu vlasti su prisilni brakovi. Svake godine policija u Nemačkoj beleži između 50 i 60 slučajeva.
Poslovne modele treba učiniti neprivlačnim
U svim oblastima modernog ropstva treba računati s mnogo većim brojem slučajeva koji ostaju neotkriveni. Ipak, IJM je aktivan uglavnom u drugim zemljama, u Aziji ili Africi, gde moderno ropstvo još raširenije i gde ljudi nemaju pristup pravnim sistemima. „Uglavnom se radi o novcu“, kaže Roler, „tako da poslovne modele morate učiniti neprivlačnim.“
Tako na primer IJM policiji na Filipinima pomaže oko suzbijanja dečije prostitucije, dovodi počinioce pred lice pravde – i tako možda upozna Nemca koji preko interneta iživljava svoje pedofilske sklonosti na filipinskoj deci.