Rudnika nema, ali košta stotine miliona evra godišnje
21. decembar 2019.
Zatvaranjem rudnika „Prosper Haniel“ u Botropu pre godinu dana okončana je vekovna tradicija vađenja kamenog ugljena u Nemačkoj. Kompanija Rurkole AG imala je od 2007, kada je pala odluka da se odustane od eksploatacije kamenog uglja, vremena da pripremi zatvaranje rudnika – tako da nijedan rudar ne dobije otkaz.
Nakon što je „Prosper Haniel“ uz svečanost zatvorio svoje okno, započelo je veliko spremanje. Godinu dana kasnije, završena je većina grubih radova oko konzervacije okna. To podrazumeva uklanjanje svega što se nalazi u kilometarskim tunelima ispod zemlje, ali i materijala i mašina iznad zemlje. Tuneli ovog rudnika išli su do 1.200 metara u dubinu.
„Morali smo da izvadimo iz okna sve što bi na neki način moglo da ugrozi životnu sredinu“, kaže portparol firme Kristof Bajke. „Mnoge mašine poput transportnih uređaja i transformatora smo uspeli da prodamo“, dodaje on. Iz zemlje je trebalo izvaditi i kilometre i kilometre električnih vodova i cevi.
Poslove izvode oni koji su tu proveli i najveći deo života, bivši rudari, njih nekoliko desetina. U vremenima kada je kameni ugalj još slovio za „crno zlato“, ovde je radilo 4.500 rudara. Broj je godinama opadao tako da je pred zatvaranje pod zemlju odlazilo oko 1.000 rudara.
U međuvremenu je razmontiran i otpremljen uređaj koji je razdvajao ugalj od kamenja i zemlje tako da je na kraju ostajao „goli ugalj“, kako kaže Bajke. Dodaje da su mašine najvećim delom prodate u Kinu i Tursku, gde se kameni ugalj još vadi u velikom stilu.
Skup Sizifov posao
„Prosper Haniel“ je skoro konzerviran. Sada preostaje zatvaranje i popunjavanje okna mešavinom betona, peska i cementa. Za popunjavanje samo jednog okna bilo je potrebno 55.000 tona peska.
U neka okna se ugrađuju tuneli u koje će se kasnije spuštati podvodne pumpe za izbacivanje vode koja se nakuplja u oknima. To će biti večna borba protiv posledica intenzivnog rudarstva u ovom području. Pumpe sa 600 metara dubine ispumpavaju vodu tako da ne dođe u kontakt s površinskom vodom. Ovaj Sizifov posao godišnje košta između 250 i 300 miliona evra.
Procesom kontrole vode u oknima se upravlja s jednog mesta u obližnjem gradu Herneu. Ovde se na području nekadašnjeg rudnika Pluto nalazi najmodernija kontrolna stanica za vode iz okna na svetu. Ovde se kontrolišu i gasovi koji su preostali u oknima.
Dirk Tomke, takođe bivši rudar, radi u kontrolnom centru Pluto. „U okna iz kojih se pumpa voda još uvek ulaze kontrolori koji mere količinu i sastav gasova. Sve kao i u aktivnom rudniku“, kaže Tomke.
Zatvaranjem poslednjeg rudnika kamenog uglja bila je okončana jedna industrijska era u Nemačkoj. Ostaje večna briga za ono što se događa ispod zemlje.