Rusija: samo jedan lajk do zatvora

Internet se u Rusiji dugo smatrao poslednjom oazom slobode mišljenja. Što je više država kontrolisala televiziju i ućutkivala kritičare, to je važniji postajao internet. Tu su se korisnici mogli informisati i bez ograničenja deliti svoja mišljenja s drugima. I na Zapadu su stručnjaci i političari naglašavali da u Rusiji, uprkos pojedinim ograničenjima slobode mišljenja, još uvek postoji slobodan internet.

U međuvremnu to samo delimično može da se kaže. Pre nekoliko sedmica je ruski parlament doneo sporni paket antiterorističkih zakona koji stupaju na snagu ove srede (20.7.). Ko javno, dakle i na Internetu, poziva na "terorističke aktivnosti" ili ih opravdava, preti mu novčana kazna u visini od 14.000 evra ili kazna zatvora od pet do sedam godina.

Opasni klikovi

Doduše, još uvek je moguće naći informacije na Internetu, ali ko izražava mišljenje na društvenim mrežama, recimo reaguje na neki tekst ili video, može računati s kaznom. Posebno su opasni sadržaji o događajima u Ukrajini, pre svega o aneksiji Krima.

Andrej Bubejev, 40-godišnji inženjer, osuđen je u maju na kaznu zatvora od dve godine i tri meseca zbog ekstremizma. On je na ruskoj društvenoj mreži VKontakte, sličnoj Fejsbuku, dao do znanja (klikom na like) da mu se svidja tekst s naslovom "Krim pripada Ukrajini". Osim toga on lajkovao i jedan crtež na kojem je prikazana ruka koja iz tube istiska pastu za zube. Ispod slike je pisalo: "Istisni Rusiju iz sebe". Ugledna moskovska organizacija za ljudska prava "Memorial" proglasila je Bubejeva političkim zatvorenikom.

Satira je nepoželjna

46-godišnja Jekaterina Vologšenjinova dobila je nešto blažu kaznu. Ova samohrana majka iz Ekaterinburga osuđena je na 320 sati socijalnog rada. Osim toga, sud je naredio uništavanje njenog laptopa. I ona je na mreži VKontakte lajkovala proukrajinske tekstove i jednu karikaturu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Bloger Vadim Tjumenzev osetio je na svojoj koži svu strogost ruskih zakona. On je u decembru 2015. osuđen na pet godina zatvora zbog kritike na račun lokalnih vlasti i pozivanja na proteste. Sud je to okarakterizovao kao ekstremizam, a Tjumenzevove kritike proruskih separatista u Ukrajini i izbeglica iz istočne Ukrajine nazvao je "huškanjem".

Broj takvih presuda je u Rusiji u protekle dve godine skoro udvostručen, saopštila je u utorak (19.7.) u Moskvi organizacija za ljudska prava Sova. 2013. je zbog izjava na Internetu izrečeno oko stotinu presuda, a već 2015. ih je bilo 194. Svaki peti optuženik je dobio kaznu zatvora, većina ostalih je osuđena na novčane kazne ili socijalni rad.

Šef Sove Aleksander Verhovskij priznaje da nisu baš svi ti postupci bili sporni: "Često se stvarno radilo o neugodnim tekstovima i video snimcima s desničarskom pozadinom, ređe s islamističkim motivima."

Kritičari napuštaju Rusiju

"Postoji očigledan trend: državnoj vlasti je sve jasnije da blokade Interneta nisu delotvorne kako bi se sprečilo širenje informacija", kaže Damir Gainutdinov, advokat ruske organizacije za ljudska prava Agora. "Korisnici Interneta su pod sve većim pritiskom."

Pojedini poznati blogeri napuštaju Rusiju kako bi izbegli kažnjavanje. Jedan od njih je moskovski politički analitičar i kritičar Kremlja Andrej Piontkovskij, koji se odselio febrauara ove godine. Protiv njega se navodno vodio postupak zbog ekstremizma. Povod je bio jedan njegov blog u kojem je kritizikovao čečenskog vođu Ramsana Kadirova.

Čini se da su dani slobode mišljenja u Rusiji odbrojani.