Ruska sirotinja – u zadnjem dvorištu oligarha

Na parkingu u blizini tri najprometnije moskovske železničke stanice, skupila se grupa ljudi i čeka na ulazu u ograđeni prostor. S jedne strane ograde stoje ljudi u staroj, pohabanoj odeći s torbama u rukama, a s druge volonteri razmotavaju sendviče i stavljaju na stolove tanjire s pirinčem i čaj. Na znak jednog volontera, vrata se otvaraju i grupa koja je do tada stajala ispred njih počinje da ulazi. Ljudi se guraju i žure ka stolu sa sendvičima. Brzo ih vade iz folije u koju su zamotani i trpaju u gladna usta. Volonteri na ulazu pokušavaju da zaustave ljude kako bi sprečili totalni metež pred stolovima s hranom.

To je prizor koji se svakog vikenda može videti u dvorištu Centra za pomoć beskućnicima u Moskvi. Ruska privreda je u drugom tromesečju 2015. zabeležila pad od 6,6 odsto, a rublja je i dalje u slobodnom padu. Volonteri u Centru strahuju da će, ako ekonomska situacija nastavi da se pogoršava, sve više Rusa biti prisiljeno da im se obraća za pomoć.

Traži se posao

Aleksandar, 35-godišnji građevinski radnika, kaže: „Došao sam ovde da nešto pojedem. Da radim ne bih dolazio, ali trenutno nemam ama baš ništa.“ On nije jedini koji nema šta da jede. I 49-godišnji Sergej koji živi na ulici u blizini železničke stanice, kaže: „Postalo je vrlo teško da se živi u Rusiji pod Putinovom. „Nema posla, situacija je duplo gora nego prošle godine. Ranije sam mogao da nađem posao, a sada već dve nedelje nema ništa. Teško je zaraditi novac.“

Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele su prošle godine sankcije Rusiji nakon aneksije Krima. Sankcije, u kombinaciji s padom cena nafte, oborile su vrednost ruske valute. Rublja je nedavno, u odnosu na dolar, pala na najniži nivo u poslednjih sedam meseci i njena vrednost gotovo se prepolovila. Istovremeno, porasle su cene životnih namirnica što je mnoge obične građane Rusije bacilo u nevolje i nateralo da počnu da se hrane u narodnim kuhinjama.

Tržište rada opterećeno „unutrašnjom migracijom“

U centru za pomoć koji smo posetili susreli smo nekoliko ljudi koji su došli u Moskvu iz drugih krajeva Rusije u potrazi za poslom. Natalija Markova iz organizacije „Prijatelji na ulicama“ koja pomaže beskućnicima u saradnji s moskovskim gradskim vlastima, kaže da migracija unutar same Rusije povećava pritisak na tržište rada koje je i bez toga pod velikim pritiskom. Mnogi ljudi, priča Markova, dolaze u Moskvu iz siromašnijih regiona u nadi da će u glavnom gradu pronaći posao, a onda kada im to ne uspe i kada potroše novac s kojim su došli, prisiljeni su da traže hranu na mestima na kojima se ona deli besplatno.

U spirali pada ruske ekonomije našli su se i građani koji nisu beskućnici već jednostavno – siromašni. „Uočili smo da ima mnogo ljudi koji imaju sopstvene stanove, ali dolaze kod nas po besplatnu hranu jer im je postalo teško da prežive“, kažem Natalija Markova. „Preko elektronske pošte javljaju nam se ljudi koji su upali u nevolje jer moraju da otplaćuju kredite ili iznajmljuju stan i sada su na pragu da postanu beskućnici. Takvih slučajeva je sve više.“

Šta kad dođe jesen?

Ranije ove godine, grupa ruskih građana zamolila je direktno predsednika Vladimira Putina da im pomogne da zadrže svoje domove jer su za njih uzeli kredite u stranim valutama pre nego što je rublja pala što je znatno povećalo njihove rate. Putin je rekao da je iz državnog budžeta izdvojeno oko 70,5 miliona dolara za ljude koji su uzeli kredite u rubljima, ali je insistirao na tome da oni koji su uzeli kredite u stranim valutama, ne dobiju poseban tretman.

U vreme kada se mnogi Rusi bore s otplatama rata kredita, visokim cenama prehrambenih namirnica i troškovima života, udruženje „Prijatelji na ulicama“ sa zebnjom očekuje šta će biti s tim ljudima na pragu siromaštva kada dođe jesen – kada postane hladnije i što se tiče temperature, ali možda i u ekonomiji. Tada će, strahuju humanitarci, još više ljudi početi da dolazi u narodne kuhinje.