1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ruski gas ne stiže u Nemačku – redovni radovi ili embargo?

11. jul 2022.

U ponedeljak su počeli radovi na održavanju Severnog toka 1. U Berlinu se pribojavaju da će održavanje gasovoda prerasti u ruski embargo i spremaju se za hladnu zimu.

https://p.dw.com/p/4DwPq
Postrojenja Severnog toka 1 na istoku Nemačke
Postrojenja Severnog toka 1 na istoku NemačkeFoto: Jens Büttner/dpa/picture alliance

Da li je zima u Nemačkoj već počela ovog ponedeljka (11. jul)? Ujutru je zaustavljen dotok gasa kroz Severni tok, gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku podno Baltičkog mora. U pitanju su redovni letnji radovi na održavanju koji bi trebalo da traju najviše dve sedmice.

Ali, u Nemačkoj strahuju da bi posle pravih radova, mogli da uslede politički radovi. To jest, da će Moskva na mala vrata uvesti gasni embargo tako što neće ponovo pustiti gas.

O toj mogućnosti su otvoreno govorili i ministar ekonomije Robert Habek, i Agencija za mreže koja se bavi energetikom u Nemačkoj.

Rusija je prethodno već smanjila isporuku gasa Nemačkoj, objašnjavajući to izostankom jedne Simensove turbine koja je na remontu u Kanadi.

Zbog zapadnih sankcija, Kanađani su zadržavali turbinu, ali je u nedelju (10. jul) saopšteno da su pristali da je isporuče Nemačkoj, koja će je prebaciti u Rusiji. Iz Simensa su rekli da teže da se to desi što brže.

U Kremlju se drže verzije prema kojoj Rusija nikad ne koristi energente kao političko oružje. „Kada turbina dođe sa popravke, povećaće se i obim isporuka“, kažu u Moskvi.

Šta ako ne bude gasa?

Nemačka je veoma zavisna od ruskog gasa. Prema Ministarstvu ekonomije, prošle godine se još 55 odsto gasa uvozilo iz Rusije, danas je taj procenat oborena na 35 odsto.

Vlada u Berlinu već je spremila plan za slučaj da ruskog gasa više ne bude. Na velika vrata se vraćaju elektrane na ugalj, kako bi gas mogao da se prištedi za grejanje.

Verovatno će biti odvojeno devet milijardi evra da se iz nedaća izbavi Uniper, jedan od najvećih dobavljača ruskog gasa. Ta firma trenutno dobija samo 40 odsto količina ugovorenih sa Gazpromom, a ostalo kupuje na svetskom tržištu po ogromnim cenama.

Oliver Holtemeler, iz Lajbnicovog instituta za istraživanja privrede, procenjuje da će Nemačka moći da izgura zimu čak i bez ruskog gasa – pod uslovom da Norveška isporuči veće količine, i da građani štede. „Tako bismo mogli da prođemo bez restrikcija kroz zimu. Ali onda bismo problem imali i iduće godine.“

„Ako isporuke gasa budu trajno obustavljene, onda idućeg leta nećemo moći da napunimo skladišta, pa bismo i one tamo zime imali isti problem“, rekao je Holtemeler za javni servis ARD.

Putinov poslednji adut

Političari se ne ustežu od saveta građanima da skrate tuširanje na tri ili pet minuta, ili da iduće zime ne greju uobičajeno.

Vonovia, najveći koncern koji drži nekretnine u Nemačkoj, saopštio je da će u stanovima kojima upravljaju i koje iznajmljuju noću temperatura moći da bude najviše 17 stepeni. Dnevno grejanje i topla voda nisu ograničeni. Vonovia ima oko 550.000 stanova i upravlja sa još 72.500.

Na berzi se pribojavaju ruskog embarga, upozoravajući da bi on stajao nemačku privredu barem dvesta milijardi evra. Najteže bi pogođena bila hemijska industrija, kao važna izvozna grana, jer ona troši čak 15 odsto gasa koji se uveze u Nemačku.

Ima glasova koji sumnjaju da će Kremlj ostaviti Nemačku bez gasa. „Putin je šahista“, kaže Robert Halver, stručnjak za kapitalne investicije Bader Banke. „Ne mogu da zamislim da će skroz zavrnuti ventil. Time bi ispustio iz ruku svoj poslednji adut.“

nr (dw, ard, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.