Ruski pravoslavac nije uvek i vernik

Skoro dve trećine stanovnika Rusije se, prema podacima nezavisne ruske fondacije "Društveno mišljenje" (FOM), izjašnjavaju kao pravoslavci. Ali, samo tri odsto Rusa redovno odlaze u crkvu i primaju svete tajne.

Ove brojke potvrđuje i rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Saradnici ministarstva, kada se obeležavaju veliki praznici, kao što je i predstojeće Vaskrsenje po Julijanskom kalendaru, nadgledaju crkve i brinu o javnom redu. Procene policije su da samo dva do četiri odsto Rusa tih dana odlazi u crkvu.

Zamena za ruski nacionalni identitet

Religiozna ubeđenja Rusa nije jednostavno razumeti. Prema istraživanjima koje je sproveo ruski nezavisni Institut za istraživanje javnog mnjenja "Levada centar", 60 odsto onih koji se izjašnjavaju kao pravoslavci zapravo nisu vernici. Samo 40 odsto njih veruje u postojanje Boga, dok je 30 odsto onih koji kažu da Bog ne postoji.

Natalija Sorkaja iz "Levada centra" smatra da je 'pravoslavni identitet' dugo služio kao zamena za 'nedostatak ruskog nacionalnog identiteta'. "Jer, kada neko danas kaže da je pravoslavac to retko znači veroispovest", rekla je ona u razgovoru za DW. Čak ni na Uskrs većina vernika ne dođe na liturgiju. Sorkaja smatra i da je znanje ljudi o pravoslavnoj hrišćanskoj veri veoma malo. Ona govori i o tome da su na svakom koraku prisutne ikone: u automobilima, bolnicama... "ali, ovaj masovni fenomen nije i znak verskih ubeđenja", smatra sociološkinja. Napominje kako bi se pre moglo govoriti o nekoj vrsti mešavine svega i svačega: i paganizma, i magijskog, i vere...

Osim toga crkva poklanja malo pažnje vernicima. "Ruska pravoslavna crkva je neverovatno arhaična. Ona sa vernicima komunicira na njima nerazumljivom jeziku", kaže ona. "Uz to, u društvu postoji želja za kontaktom na višem nivou. Ali, ljudi ovu potrebu ne mogu da zadovolje u crkvi."

Razočarani u crkvu

Stručnjak za ruski jezik i knjićevnost, Valerija kaže kako njen odnos prema veri nije previše ozbiljan. "Retko odem u crkvu. Samo ponekad za Božić ili Uskrs." Kada bi život zajednice bio malo življi možda bi, kaže, išla češće. "Želela bih da u crkvi ima više aktivnosti koje bi povezivale ljude ne samo na duhovnom, već i na socijalnom nivou."

Anastasiju, koja se bavi finansijama, baka je tajno krstila jer joj je otac bio zakleti ateista. "Kao dete sam verovala u Boga i to je davalo smisao mom životu", seća se. U životu se ispovedala samo dva puta. Prvi put ju je, kaže, to strašno povredilo. "Sveštenik me je izgrdio. Kada bih slušala sve što mi kaže, u životu mi više ništa ne bi bilo dozvoljeno: ni piće, ni cigarete, ni seks..." Anastasija za sebe danas kaže kako nije više vernica. "Uprkos tome dopada mi se da uđem u neku crkvu, ali iz estetskih razloga." Takođe je krstila i svoju ćerku. "Ne znam zašto; možda po automatizmu."

"Jevanđelje je najvažnije"

Ovakve ljude ruski sveštenik Aleksandar Borisov ne osuđuje. "Ljudi imaju totalno različite nivoe verovanja i različite sposobnosti. Za neke je vera u centru njihovih života, a za druge je kao neka vrsta sigurnosti - za svaki slučaj", kaže protojerej Borisov.

Malom broju okupljenih u crkvi govori, kako je za jednog hrišćanina mnogo važnije da čita Jevanđelje i da pokuša da živi u skladu s njim. "Uostalom čovek se danas ne može smatrati obrazovanim ako nije pročitao Novi zavet. U tom slučaju je i naša kultura nerazumljiva: literatura, toliki broj slika, opera i drugih umetničkih dela koja tematizuju Jevanđelje", kaže Borisov. Žao mu je što danas toliki broj obrazovanog sveta nije pročitao Jevanđelje. "To je prema mom mišljenju samo duhovna lenjost. Kao da je neki problem pročitati četiri male knjige."