Ruski rulet Đukanovića i Nikolića

Sastankom sa Nikolićem, Ðukanović je poručio da su mu u interesu promene u Srbiji, dok je Nikolić poručio međunarodnoj zajednici da može da razgovara sa svakim u regionu, ocenjuje se u političkim krugovima u Podgorici. Navodi se da se to dešava u predvečerje predizborne kampanje u Srbiji, a moguće i u Crnoj Gori.

Iskorak

Poslanik opozicionog „Pokreta za promjene“ Koča Pavlović za Dojče vele kaže da postoje dva ključna razloga za Nikolićevu posetu Podgorici. „Mi verujemo da je Nikolić ovde došao da traži pomoć Ðukanovića za predstojeću predizbornu kampanju koja će veoma brzo uslediti na srpskoj političkoj sceni.

„S druge strane, radi se o saradnji partija koje su u oktobru ove godine potpisale posebne ugovore o saradnji sa ’Jedinstvenom Rusijom’, partijom ruskog premijera Vladimira Putina. Dakle, radi se o ruskom interesnom krugu na Balkanu i najverovatnije je ova nova bliskost Ðukanovića i Nikolića, između ostalog, posledica i tog ruskog uticaja“, ističe Pavlović.

Nakon tog „istorijskog iskoraka“ Ðukanovića i Nikolića neizvesno je kako će reagovati predsednik Srbije Boris Tadić. Uostalom, njegova Demokratska stranka i Ðukanovićeva Demokratska partija socijalista članice su Socijalističke internacionale. Činjenica je takođe da Tadić ima veoma bliske odnose sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, koji je i potpredsednik Ðukanovićeve stranke. Podsetimo se da je Ðukanović ranije optuživao ljude iz Tadićevog kabineta da su direktno pomagali delovanje crnogorske opozicije.

Pragmatizam

Politički analitičar Svetozar Jovićević kaže za Dojče vele da je susret Nikolića i Ðukanovića bio susret dva pragmatična političara, ali i dodaje da to neće imati previše uticaja na odnose dveju zemalja. „Za stvarno poboljšanje odnosa trebaće dosta vremena, dosta novih aktera na jednoj i na drugoj strani. Ne vidim tu nekih novih vetrova. Ali, svakako sam za to da, ma ko bio na vlasti s jedne i druge strane, treba gajiti dobre odnose, treba pokušavati, treba razgovarati i tražiti neka prihvatljiva rešenja“, zaključuje Jovićević.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković