Sa podelama u Evropi još nije gotovo

U Jalti, na tada sovjetskom poluostrvu Krim, pre 70 godina, od 4. do 11. februara 1945, sastala su se trojica lidera savezničkih sila u borbi protiv nacističke Nemačke: Frenklin D. Ruzvelt (SAD, na fotografiji u sredini) Vinston Čerčil (Velika Britanija, levo) i Josif Visarionovič Staljin (SSSR, desno). Na sastanku „velike trojke“ dogovorena je podela Nemačke posle kapitulacije i stvaranje novog, posleratnog poretka u Evropi. Od samog početka, trojica lidera bili su jedinstveni u zahtevu za bezuslovnu predaju, denacifikaciju i demilitarizaciju Nemačke. Međutim, neka druga pitanja ispostavila su se kao nerešiva – razlike su bile prevelike.

Krim je ponovo mesto gde se rešava pitanje mira u Evropi. U intervjuu za Dojče vele nemački istoričar Jost Dilfer govori o značaju konferencije na Jalti.

Dojče vele: „Velika trojka“ je u Jalti donekle uspela da se dogovori – mir u Evropi je za neko vreme bio obezbeđen. Ali, samo nekoliko meseci kasnije, svet je bio suočen sa novim, takozvanim „Hladnim ratom“. Šta je pošlo naopako?

Jost Dilfer: Antihitlerovska koalicija Rusa, Amerikanaca i Britanaca nije ni tokom rata glatko funkcionisala. Ipak, saveznici su u Jalti još uspeli da se slože, što je na svim stranama shvaćeno kao polazna tačka zajedničke posleratne politike. Ali zbog rastućih napetosti, nikada nije došlo do konkretne primene u diplomatiji. Došlo je do podela u vezi sa određenim pitanjima. Prvo je to bila Poljska: Sovjetski Savez je ignorisao poljsku vladu u egzilu u Londonu i postavio svoju satelitsku vladu. Pitanje je bilo: da li tu vladu treba priznati samo zato što je Sovjetski Savez Poljsku oslobodio od nacista? Tu je bilo i pitanje reparacija, ratne odštete: SAD su još u Jalti odbile da u potpunosti podrže sovjetske zahteve za reparacijama, jer je vladalo uverenje da je Nemačka uništena i da će joj prvo biti potrebna pomoć. Amerikanci takođe nisu bili voljni da podele tajnu atomske bombe i mirnog korišćenja nuklearne energije. To je stvorilo tenzije. Sve što je bilo zajedničko, potrošilo se do 1946. i '47 godine.

Hajde da špekulišemo: Šta bi Ruzvelt, Čerčil i Staljin uradili drugačije da su znali šta će desiti nekoliko godina posle konferencije?

Sovjetski Savez je Istočnu Evropu oslobodio od Nemačke i potom hteo da tamo ostvari svoje interese. Upravo zato što to nije priznato, došlo je do konfrontacije i 'Hladnog rata'. Krivica leži na obe strane, jer su zapadne sile imale premalo razumevanje za Sovjetski Savez, za patnje SSSR-a. U hladni rat su bili podjednako uključeni Sovjetski Savez, Amerikanci i Britanci.

Da li je još od Jalte bilo jasno da se ne može izbeći podela sveta?

Jalta je bila jedna od mnogih konferencija o posleratnom poretku. Samo pola godine kasnije, bilo je samo još konferencija ministara spoljnih poslova na kojima je podela Evrope bila vidljiva. U Jalti nije bila toliko očigledna, još uvek je bilo šansi. Ali i tamo je bilo sučeljavanja ideologija – komunizma i kapitalizma. Svaka strana nastavila je da širi svoju sferu uticaja – Sovjetski Savez u vojnom, zapadne sile u ekonomskom smislu.

Neki istoričari vide Jaltu kao mesto gde je Zapad izdao Poljsku i druge zemlje u istočnoj Evropi. Šta vi mislite o tome?

Desilo se ono što se desilo, delimično zbog jednostranog akta Sovjetskog Saveza, ali i delimično kao kompromis. Zapadne sile nisu mogle da počnu rat sa Sovjetskim Savezom u trenutku kada Hitlerova Nemačka nije bila dotučena.

Ukratko rečeno: šta je Jalta donela svetu? Šta možete da kažete danas, 70 godina kasnije: šta je bilo pozitivno, a šta negativno?

Dva meseca posle Jalte, osnovane su Ujedinjene nacije. U Jalti se malo govorilo o Ujedinjenim nacijama, ali je dogovoreno da pet velikih sila imaju pravo veta. To je tada bilo neophodno, ali to pravilo danas sprečava UN da budu efikasnije. Kao pozitivno možete da vidite to da se krenulo putem mira – čak i tokom rata. Trenutna situacija u Evropi ima sličnosti sa tadašnjim vremenom. Putin nastavlja Staljinovu politiku i to je veoma opasna situacija. Verovali smo da je posle završetka sukoba Istoka i Zapada 1989/90, ta podela prevaziđena kroz različite sfere moći u Evropi. U situaciji smo da vidimo kako današnja Rusija, mnogo manja nego što bio Sovjetski Savez, ide potpuno istim putem. To je veoma ozbiljno. Mislili smo da smo to prevazišli, ali – nismo uspeli.

Jost Dilfer je profesor novije istorije na Univerzitetu u Kelnu. On je autor knjige „Jalta, 4. februara 1945. Drugi svetski rat i pojava bipolarnog sveta“.