Sadržinske stvari valja „prepustiti Beogradu i Prištini“
17. jul 2020.
„Hoće li drugi zalet uspeti? Posle dve izgubljjene godine, čelnici Srbije i Kosova su se našli za stolom kako bi izdejstvovali sporazum koji bi obezbedio trajan mir. Taj sporazum bi trebalo da odmeni Sporazum o normalizaciji iz 2013, koji je sproveden samo u malim delovima", piše novinar Andreas Ernst za švajcarski Noje cirher cajtung.
„Amerikanci su bili ti koji su grubo probudili EU iz sna uspavane lepotice. Početkom godine je Ričard Grenel, specijalni opunomoćenik predsednika Trampa, izašao pred medije i tvrdio da je izedjstvovao Sporazum o saobraćaju između Beograda i Prištine. Otada se o tome više ništa nije čulo. Pre tri nedelje su srpski predsednik Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači trebali da razgovaraju u Beloj kući, no to je otkazano u poslednjem minutu, jer je Specijalni sud u Hagu saopštio da hoće da podigne optužnicu protiv Tačija zbog ratnih zločina."
Pročitajte još i: Mekalister: Pozicije Beograda i Prištine "još veoma udaljene"
„Sada je Brisel uhvatio zalet, a očekivanja su velika. S pravom, jer svakome je jasno: ako EU na spoljnopolitičkom planu ne postigne nešto na Balkanu - neće postići nigde. Kosovsko pitanje nije jednostavno. Ali, u poređenju sa drugim konfliktima u susedstvu, na primer, u Libiji ili Siriji, Evropa na Balkanu ima bolje karte - zahvaljujući iskustvu, stručnosti, uticaju."
Hoti ostavlja slab utisak
„Šanse za uspeh nisu loše. Glavni pregovarač EU je bivši slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak, iskusni veteran na Balkanu. On je imao odlučujuću ulogu u mirnom, ali spornom, odvajanju Crne Gore od Srbije (2006). Nadu daje i to što će ovaj put ne samo Nemačka, već i Francuska, koja se dugo nije interesovala za region, imati aktivnu ulogu. Jer, bez podrške velikih zemalja članica, spoljna služba EU je nemoćna", piše švajcarski dnevnik.
„Kada je reč o stranama u konfliktu, situacija je manje jasna. Na srpskoj strani je sa predsednikom Vučićem figura koja neprikosnoveno i autokratski drži vlast u rukama. Ali, izgubio je protivnika kojeg je želeo, predsednika Tačija, zbog priprema optužnice u Hagu. A koliko će kao rezerva biti spretan kosovski premijer Avdulah Hoti, koji ostavlja slab utisak, to će se tek pokazati."
„Ne treba očekivati brze uspehe. Oni nisu ni neophodni. Odlučujuće će biti da obe zemlje podrže sporazum do kojeg su došle pregovorima. Evropljani ionako ne mogu da nametnu rešenje, jer im za to nedostaje moć - a na Balkanu se ionako nisu stvarno održali zapadni aranžmani sa karakterom dekreta. Za evropske posrednike bi bilo bolje da sadržinsko rešavanje problema prepuste Beogradu i Prištini. Ali, na tom putu oni moraju insistirati na dva principa: apsolutna nenasilnost i demokratska legitimacija rezultata", piše Andreas Ernst za Noje cirher cajtung.
Srbija će morati da se oprosti od pasusa u Ustavu
„EU je ponovo sela za volan" - naslov je teksta objavljenog u Frankfurter algemajne cajtungu u kojem je situacija opisana ovako: „EU nije eksplicitno tražila da Beograd prizna Republiku Kosovo, ali će (Srbija) morati da se oprosti od pasusa u Ustavu u kojem piše da je Kosovo integralni deo Srbije. A u to spada i da Kosovo može da pristupa međunarodnim organizacijama."
„Dijalog pod vođstvom EU počeo je 2011 i u prvim godinama je imao dobre rezultate. Tako su dve strane sklopile 33 sprazuma kojom su regulisana pre svega tehnička pitanja saradnje, od trgovine preko telekomunikacija i energije pa do postupanja na granicama. Najvažniji su bili dogovori iz aprila 2013. i avgusta 2015. o autonomnom statusu za većinske srpske opštine na Kosovu. Zauzvrat je Beograd okončao postojanje svojih paralelnih struktura u državi", piše između ostalog Frankfurter algemajne cajtung.
Internet-portal dnevnika javnog servisa ARD, Tagesšau piše: „Cilj razgovora je da razjasni odnos između Srbije i Kosova. On je trenutno vrlo napet, jer se Kosovo koje danas gotovo isključivo naseljavaju Albanci 1999. uz pomoć NATO otcepilo od Srbije i 2008. proglasilo nezavisnim. Više od 100 zemalja, među kojima je i Nemačka, priznale su nezavisnost Kosova. Neke druge zemlje, među kojima su Srbija, Rusija Kina i pet zemalja EU, to do danas nisu učinile."
„Obe zemlje hoće da pristupe EU. Razgovori uz posredstvo EU koji su počeli 2011, doveli su do nekih olakšica u svakodnevici kao i do određene slobode putovanja između dve balkanske zemlje. Kada je reč o većim temama kao što je pitanje priznanja, dve strane do sada nisu uspele da premoste razlike. Ali, to je za Evropsku uniju preduslov za pristup Srbije. Od novembra 2018, dijalog je bio zamrznut".
„Pokušaj vlade SAD sa predsednikom Donaldom Trampom da nanovo počene proces pregovaranja mimo EU, nije uspeo. Susret na vrhu planiran za jun u Beloj kući je otkazan nakon što je specijalni državni tužilac u Hagu najavio optužnicu protiv Hašima Tačija. On tereti bivšeg komandanta gerile za teške ratne zločine za vreme borbe za nezavisnost protiv Srbije. Tači i Hoti su posle toga otkazali svoje učešće.", piše javni servis ARD.
Priredio: Saša Bojić