Salo kao građansko pravo

Pokrećući blog protiv dijeta "Vitka jednoličnost" (Shapely Prose), Kejt i njeni "saborci" preko neta zagovaraju prihvatanje ugojenih i uče jedni druge o poboljšanju zdravlja ljudi sa viškom kilograma. Ona i ostali blogeri, koji se potpisuju sa, npr, "Debelo pilence" ili "Velika sloboda", ističu da je "rat protiv debljine" koji društvo vodi, naterao punije da mrze svoja tela i pate od manjka samopoštovanja.

"Debljina me nije učinila lenjom ili glupom ili nemoralnom", prenosi Rojters Kejtine reči.

Opsesija dijetama

Ta 34-godišnjakinja iz Čikaga napisala je i knjigu "Lekcije iz sfere debelih" (Lessons from the Fat-o-Sphere). Na Kejtinom blogu kritikuje se opsesija dijetama i tablicama težine u medijima i poručuje da je važno zdravlje, "bez obzira na veličinu". Kejt, visoka 160 cm i teška 88 kilograma, tvrdi da joj je telo lepše od kako je pokrenula blog, ali priznaje da za pojavljivanje u kupaćem kostimu još "nema petlju".

"Advokati" onih koji nerado staju na vagu insistiraju na zdravlju debeljuca, podstiču toleranciju prema njima na radnom mestu i takođe pomažu trgovcima da sagledaju potencijale XXL potrošača.

"Sada je poenta 'oslabi i sve će biti dobro'. Ali, ljudi ne gube kilograme i zato mi idemo na to da budu što zdraviji, bez obzira koliko su teški",

kaže Lin Mekafi, direktorka neprofitnog Saveta za borbu protiv diskriminacije na osnovu težine.

Dve trećine gojaznih

U Savetu ističu da nekih pomaka ima - od dužih pojaseva u automobilima do odluke kanadskog Vrhovnog suda da aviokompanijama nije dozvoljeno da od ljudi sa viškom kilograma ili posebnim potrebama traže da kupe kartu za još jedno sedište. I mada su gojaznima posvećene brojne TV emisije i blogovi i dalje dominira stav da bi ih trebalo privoleti da smanje težinu. Oko dve trećine Amerikanaca smatra se gojaznim i gradovi širom SAD poveli su pravi rat protiv toga pozivajući se na rast troškova za zdravstvo zbog srčanih bolesti, dijabetesa tipa dva i raznih vrsta raka. Istraživanja pokazuju da troškovi lečenja bolesti koje se povezuju sa gojaznošću dostižu 100 milijardi dolara godišnje. Istovremeno Rebeka Pul, iz istraživačkog centra za ishranu i gojaznost Univerziteta Jejl, upozorava i na predrasude i diskriminaciju zbog težine.

Protiv gojaznosti, a ne gojaznih

"Elegantno popunjeni" naime teže dolaze do posla, a kada ga nađu dobijaju manju platu i ređe ih unapređenju nego vitke radnike. Takođe ih se oko 70 odsto sreće sa predrasudama kod lekara i u osiguravajućim kompanijama.

"Mi bi trebalo da se borimo sa gojaznošću a ne sa gojaznim ljudima", kaže Rebeka Pul, dodajući da se ljudi koji su diskriminisani zbog težine u većem procentu od drugih okreću nezdravoj ishrani i izbegavanju fizičke aktivnosti. U međuvremenu o potrebama dama koje bi da budu lepo obučene, ali i da nešto prikriju brine Deb Malkin u butiku Ridres, u Njujorku. Ridres prodaje odeću, uključujući "firmiranu", od broja 44 pa naviše, a kupcima su na raspolaganju kabine prostranije od uobičajenih i prodavačice čija je misija, kako kaže jedna od njih, da učine svet boljim za ljude bez obzira na njihove razlike.

rtre/beta/nb/dr