Samit EU: traži se novac za obnovu
23. april 2020.
Ni na četvrtom virtuelnom samitu šefova država i vlada EU neće biti donete značajne odluke, upozoravaju diplomate u Briselu. To kažu preventivno, da se ne bi previše očekivalo od video-konferencije u četvrtak (22.4). Najverovatnije će 27 članica EU uspeti samo da predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja će takođe uključena, postave težak zadatak.
Ona bi do kraja meseca trebalo da predstavi plan iz kojeg se vidi koliko bi trebalo da bude veliki fond za obnovu privrede uzdrmane koronom i pre svega kako će to da se finansira. Ursula fon der Lajen je govorila o sumi od bilion (hiljadu milijardi) evra za svojevrsni „Maršalov plan“ koji bi mogao da se finansira pozajmicama iz zajedničkog budžeta EU.
-pročitajte još: Da li će Evropska unija izdržati koronu?
Potraga za zajedničkim imeniteljem
Pre četiri nedelje, šefovi država i vlada nisu mogli da se dogovore ni o jednoj od tih tačaka – a u međuvremenu se gotovo ništa nije promenilo, navode u Briselu. U ponedeljak su se pet šefova vlada na telefonskoj konfrencij svađali oko fonda za obnovu. Angela Merkel, Emanuel Makron, Đuzepe Konte, Mark Rute i Pedro Sančez nisu mogli da iznađu kompromis, prenela je italijanska novinska agencija ANSA.
Đuzepe Konte, čija zemlja, posle Sjedinjenih Država, ima drugi najveći broj smrtnih slučajeva od korone u svetu, insistira na tome da se države EU zajednički zaduže za finansiranje obnove. Italijanski premijer se još jednom izjasnio za zajedničke obveznice, nazvane korona-obveznice ili korona-bondovi. Konte je obećao da se taj zajednički instrument neće koristiti za finansiranje starog javnog duga Italije, koji iznosi oko 2.400 milijardi evra.
„Radi se o ograničenoj meri. EU mora da pošalje snažan signal svetu da će zajednčki izaći iz ove krize. Borićemo se za evro obveznice", rekao je Konte u televizijskom govoru na Uskrs. I još: „Neću potpisati deklaraciju zemalja EU koja ne sadrži instrumente potrebne za rešavanje krize.“
Ponuda Italiji koju Konte smatra da je ispod časti
Italijanski šef vlade se nalazi pod velikim pritiskom kod kuće, jer obe vladine stranke, populistička Pet zvezdica i socijaldemokrate, zagovaraju korona-obveznice, poznate i kao „obveznice za obnovu“. Ministri finansija zemalja evrogrupe sastavili su pre dve nedelje paket pomoći od 540 milijardi evra za ugrožene zemlje-članice. Paket uključuje i preventivnu kreditnu liniju za Italiju od 37 milijardi evra iz Evropskog fonda za spasavanje (ESM).
Italijanski premijer međutim smatra da je ta ponuda ispod časti njegove zemlje. ESM stigmatizuje i diktirao bi oštre uslove za svoje zajmove, tvrdi Konte. Uveravanje ministara finansija da, za razliku od Grčke pre pet godina, za kredite ne postoje uslovi, Konteu nisu bila dovoljna.
ESM kategorički odbacuje stranka Pet zvezdica, ali i desničarski lider opozicije Mateo Salvini. Stoga nije jasno da li će Italija na samitu ovog četvrtka uopšte pristati na već gotov paket pomoći, uključujući zajmove ESM. Prema navodima italijanskih medija, premijer Konte je još jednom zapretio da neće biti na toj video konferenciju. I Francuska i Španija koje je pandemija teško pogodila, zajedno sa šest drugih država, zahtevaju takozvane zajedničke obveznice za obnovu.
-pročitajte još: Korona je „biti ili ne biti“ za Evropsku uniju
Na drugoj strani su Nemačka, Austrija, Holandija, Estonija, Letonija i Finska, koje odbijaju zajedničke dugove. Kancelarka Angela Merkel načelno se u ponedeljak složila da zajednički budžet EU bude proširen. Međutim, ostalo je otvoreno kako tačno treba da bude prikupljeno hiljadu milijardi za plan obnove. Merkel je kratko izjavila: „Nemačka će učestvovati u solidaranom odgovoru.“ Konzervativne vladine stranke CDU i CSU odbacuju odgovornost za zajedničke obveznice iz principa i iz pravnih razloga. Socijaldemokratski koalicioni partner u vladi mogao bi da bude za obveznice, ali ne i ministar finansija Olaf Šolc iako je on iz SPD.
Istočni Evropljani ne žele nikakve gubitke
Pored jaza između severa i juga, u EU se stvara još jedna duboka podela, prenose diplomate EU koji rade na pripremi samita. Članice EU iz istočne Evrope, koje su do sada imale veliku korist od budžeta Unije, strahuju da će sredstva sada biti preusmerena ka jugu kontinenta. Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i druge zemlje insistiraju na tome da se njima ništa ne smanjuje – ni subvencije za poljoprivrednike, kao ni strukturna pomoć za slabe regione.
Istočne zemlje EU su trenutno manje pogođene pandemijom i iz fondova za obnovu bi dobile manje nego Italija. Kriterijum za raspodelu novca koji još nije prikupljen takođe su veoma kontroverzni. Pored toga, o fondu za obnovu trebalo bi da se odluči zajedno sa sedmogodišnjim budžetskim okvirom EU. Šefovi država i vlada nisu mogli oko toga da se dogovore ni pre korone, u februaru. Ili, kako kaže jedan diplomata EU: „Ova kriza neće olakšati stvari.“
Vruć krompir
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel, koji iz Brisela moderira video-konferenciju, poslao je uobičajenu pozivnicu u kojoj navodi: O fondu za obnovu mora se odlučiti što je pre moguće. A onda vruć krompir predaje dalje: „Predlažem da Komisija EU analizira šta je tačno potrebno i podnese nacrt.“ On zatim kaže da bi „voleo otvorenu diskusiju“ među šefovima država i vlada Evropske unije. Ta želja će mu se sigruno ispuniti.