Samit EU: Ursula fon der Lajen ostaje, veća pomoć Ukrajini

Na početku samita EU i Ukrajina su potpisali bezbednosni sporazum. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je dokument kojim se njegovoj zemlji garantuje politička, finansijska i vojna pomoć u narednih deset godina.

Slične sporazume Evropska unija već ima sa 17 država, među kojima su Nemačka, Francuska, Sjedinjene Američke Države. Zelenski se prisutnim šefovima država i vlada zahvalio za podršku u protekle dve i po godine, koliko je prošlo od ruskog napada.

Evropska unija je ponovila obećanje da će pomagati Ukrajini toliko dugo koliko je neophodno. Istovremeno bi trebalo da se brzo odvijaju pristupni pregovori, koji su sa Ukrajinom počeli u utorak.

Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je Ukrajini dalju podršku i „solidarnost u teškim vremenima“. On je istovremeno zahtevao od Evropske unije da se pozabavi ravnomernim raspoređivanjem tereta zbrinjavanja ukrajinskih izbeglica. On je rekao da Poljska, Češka, Nemačka i neke druge zemlje očekuju finansijsku podršku ostalih članica, pošto je u navedenim zemljama smešten najveći deo izbeglica iz Ukrajine.

Tim za narednih pet godina

Na samitu šefovi 27 država i vlada EU na dnevnom redu imaju i odluke o imenovanjima na ključne pozicije u Uniji, koja moraju da uslede posle izbora za Evropski parlament, održanih početkom juna.

Kao što je i očekivano, na čelu Evropske komisije će u narednih pet godina biti opet Ursula fon der Lajen. Samit ju je zvanično predložio, a njen izbor mora da potvrdi Evropski parlament.

Estonska premijerka Kaja Kalas će biti nova šefica diplomatije Evropske unije. Bivši portugalski premijer Antonio Košta biće novi predsednik Evropskog saveta. To je po značaju treća funkcija u Evropskoj uniji.

Premijerka Italije Đorđa Meloni kritikovala je način donošenja odluka, zalažući se za veće učešće desno-nacionalnih partija koje ona zastupa.

Odluke pri izboru kandidata za ove funkcije ne moraju biti jednoglasne, dovoljna je većina od 20 država koje zastupaju 65 odsto stanovništva Evropske unije.

Nova predsednica Komisije je stara predsednica

Ursula fon der Lajen (65) važi kao stroga šefica u Briselu. Nemačka demohrišćanka je imala u svom mandatu velike izazove, pandemiju korone, Bregzit, napad Rusije na Ukrajinu.

Stoga su politički ciljevi u zaštiti klime u projektu „Green Deal“ potisnuti u drugi plan.

Njoj je pošlo za rukom da mobiliše tesnu većinu demohrišćana, socijalista i liberala u Evropskom parlamentu. Njen izbor bi trebalo da bude potvrđen u Evropskom parlamentu u trećoj nedelji jula.

Ursula fon der Lajen nije isključila saradnju sa desno-nacionalnom premijerkom Italije Đorđom Meloni, kako bi obezbedila većinu za svoj izbor. Time je izazvala negodovanje. Fon der Lajen je rekla: „Ona je dobra Evropljanka.“

Odnos prema sve jačoj ekstremnoj desnici u Evropi biće jedan od budućih izazova. Ali centralni značaj će za Ursulu fon der Lajen imati pomoć Ukrajini u odbrani od Rusije kao i pristupni pregovori sa Kijevom.

„Gvozdena dama“ kao šefica diplomatije

Verovatno će četrdesetsedmogodišnja Estonka Kaja Kalas biti šefica EU-diplomatije. Ona će se pozabaviti pre svega ratom Rusije protiv Ukrajine. Ona je član liberalne partije i premijerka Estonije od 2021. Bila je jedna od prvih koja je poslala oružje Ukrajini, još pre nego što je Rusija napala u februaru 2022. Njen moto je da Rusiji ne treba popustiti.

Kalas pamti traumatično vreme sovjetske okupacija Baltika, ali i velike istorijske događaje kada su se Estonija, Litvanija i Letonija početkom devedesetih izborile za slobodu i nezavisnost.

Ona je ćerka bivšeg estonskog premijera i komesara Evropske unije Sima Kalasa. I sama je bila poslanica u Evropskom parlamentu pre nego što je napravila političku karijeru u Estoniji.

Kratkim i jasnim rečenicama, uz nešto nordijske hladnoće, Kalas jasno stavlja do znanja šta misli i šta namerava da uradi, pre svega protiv ruskog vlastodršca Putina. Stoga ona u Briselu važi kao spoljnopolitički jastreb.

U procesu kandidature Kalas je morala da obeća da će se brinuti i o drugim konfliktnim područjima na jugu i na jugoistoku Evrope. Jedan britanski list ju je nazvao „Gvozdena dama Estonije“.

„Lisabonski Gandi“ na čelu Evropskog saveta

Šezdesetdvogodišnji Antonio Košta je novembra 2023. dao ostavku na mesto portugalskog premijera posle osmogodišnjeg perioda na ovoj dužnosti. Tog socijalistu su optuživali za korupciju, ali su se optužbe pokazale kao neosnovane. Međutim, Košta je izgubio vanredne izbore i njegov naslednik u Lisabonu je konzervativac.

Antonio Košta je, kako kažu iz njegovog okruženja, nepopravljivi optimista. Novu dužnost u Evropskoj uniji on vidi kao krunu svoje dugogodišnje političke karijere. On je svojevremeno izveo Portugaliju iz teške finansijske krize uz pomoć evropskih fondova.

Predstavnik je juga Evropske unije. Te zemlje moraju da budu zastupljene u najvišim strukturama EU. Porodica njegovog oca potiče iz Indije, iz bivše portugalske kolonije Goe. Bio je od 2007. osam godina gradonačelnik Lisabona. Pravnik po obrazovanju, ovaj čovek je ostao skroman, dostupan običnom svetu i radnicima pa su ga prozvali „lisabonski Gandi“.

Četvrtu važnu funkciju u Evropskoj uniji dobila je Roberta Metsola iz Malte. Ona je predstavnica manjih zemalja u kojima su na vlasti demohrišćani. Poslanički klubovi demohrišćana, socijalista i liberala dogovorili su se da ona ostane na čelu Evropskog parlamenta – dakle njen izbor je stvar parlamentaraca a ne na samitu okupljenih predstavnika zemalja članica.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku