Samit šefova diplomatije EU: Sirija, Rusija, Gruzija

U ponedeljak (16. decembar) šefovi diplomatija zemalja-članica Evropske unije u Briselu su se bavili pronalaženjem zajedničkog stava prema promenama u Siriji. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, posle sastanka je rekla da za Evropsku uniju važe osnovni principi koji važe i za arapske susede, Tursku i Sjedinjene Države. Prošlog vikenda ona se sastala u Jordanu s važnim akterima.

„Radi se o principima teritorijalnog integriteta, suvereniteta, odgovornosti, ali i o inkluzivnoj vladi, koja naročito poštuje prava manjina i žena“, rekla je Kalas. Pre toga su slične izjave dali neki ministri u Briselu: „Važan cilj nas sve ujedinjuje, a to je da svi želimo da zaštitimo teritorijalni integritet“, naglasio je šef austrijske diplomatije Aleksander Šalenberg. Dodao je da bi trebalo da se formira inkluzivna vlada i organizuje nenasilna primopredaja vlasti.

Otvoriti komunikacione kanale sa Sirijom

Neki od učesnika sastanka zagovarali su uspostavljanje komunikacije s islamističkom milicijom Hajat Tahrir al Šam (HTS). U ponedeljak ujutro Kalas je izjavila da je već poslala specijalnog diplomatu u Damask kako bi uspostavio kontakt s novom sirijskom vladom. Ona je posle sastanka rekla da su se ministri dogovorili da se taj kontakt najpre drži na nižem diplomatskom nivou.

Španski šef diplomatije Hoze Manuel Albares Bueno rekao je da bi s novom vlašću trebalo da se razgovara, kako bi se pokazale „signalne zastavice za budućnost Sirije“ i da bi trebalo obezbediti da ne bude stranog uticaja u Siriji. Holandski ministar spoljnih poslova Kaspar Veltkam bio je jasniji: „Želimo da izbacimo Ruse“. Veltkamp je dodao da je to prvi korak pre nego što bude reč o ukidanju sankcija.

Kalas je na konferenciji za novinare naglasila da su brojni ministri koji su to naveli kao preduslov za novu sirijsku vladu.

Sankcije bi mogle da budu poluga uticaja Evropske unije na razvoj događaja u Siriji. Ujedinjene nacije su Hajat Tahrir al Šam svrstale u terorističke organizacije, a Evropska unija im je uvela sankcije. Prema jednom portparolu Evropske komisije, toj miliciji zamrznuta je imovina i zabranjeno je da joj se dostavljaju novac i drugi resursi. Vođa te pobunjeničke formacije Abu Mohamed el Džulani takođe je pod sankcijama, a postoje i mnoge druge sankcije koje se odnose na Siriju.

Sirijski džihadisti nisu „anđeli“

Nekoliko ministara spoljnih poslova u Briselu su izrazili skepsu da je brza promena moguća. Luksemburški šef diplomatije Gzavje Betel rekao je da se Hajat Tahrir al Šam sastoji od bivših terorista koji nisu „anđeli“. On je dodao da se ponašanje te milicije mora pažljivo posmatrati kako bi se doneo sud o njima.

Na samitu u Briselu nije konačno odlučeno o stavu prema toj islamističkoj pobunjeničkoj grupi koja je srušila Asada. Kalas je naglasila da to nije ni bio cilj, već da se radilo o tome da se odgovori na pitanje da li je EU spremna da prilagodi politiku sankcija ako se registruju konkretni pozitivni koraci. Dodala je da je EU svakako najveći donator humanitarne pomoći za sirijsko stanovništvo i da je od Asadovog pada vazdušnim putem u Siriju dopremljeno sto tona humanitarne pomoći.

EU usvojila petnaesti paket sankcija protiv Rusije

Šefovi diplomatije članica Unije usvojili su novi paket sankcija protiv Rusije zbog napada na Ukrajinu. Između ostalog, sankcijama su izloženi severnokorejski ministar odbrane i zamenik načelnika generalštaba Severne Koreje. Osim toga, uvedene su sankcije kineskim akterima koji Rusiju snabdevaju komponentama za dronove.

Kako bi se suprotstavilo izbegavanju embarga na rusku naftu, dodatno je zabranjeno uplovljavanje i servisiranje u lukama Evropske unije za 52 broda.

„Naša poruka je sasvim jasna: ne može se započeti rat u Evropi i proći nekažnjeno“, naglasila je Kalas. Dodala je da istovremeno time želi da se dodatno pomogne Ukrajini.

Prvi put su uvedene sankcije za pojedince I firme koji učestvuju u destabilizujućim koracima Rusije, kao što su kibernetički napadi ili dezinformacije.

Gruzija – ograničiti bezvizna putovanja diplomata

U Gruziji ljudi nedeljama demonstriraju protiv antievropskog stava vlade. I to je bila tema u Briselu. Kalas je rekla da su se ministri spoljnih poslova u prvom „simboličnom koraku“ dogovorili da se ukine bezvizno putovanje u Evropsku uniji za nosioce gruzijskog diplomatskog pasoša. Ali, s normalnim pasošem su takva putovanja ipak moguća. Dodatne sankcije zbog nasilja protiv demonstranata nisu bile moguće zbog veta koje su uložile Mađarska i Slovačka.