Kakva tragedija! Prošlog četvrtka u Bundestagu su se okupili aktuelni i dva prethodna nemačka predsednika, kompletan kabinet Vlade Nemačke i skoro svi poslanici. Predsednik Bundestaga Norbert Lamert govorio je o Kolu, ali to nije delovalo kao da je u pitanju državna ceremonija. A u stvari je bila. Nelagodna ceremonija, naravno. Lambert je hvalio Kolovo životno delo, što bi svaki iole razuman čovek ovih dana trebalo da radi. Ali Lametrt je i kritikovao, doduše obazrivim rečnikom, ponašanje starog kancelara. Od članova porodice na sednici nije bilo nikog. I to će sigurno ostati u sećanju nemačkog naroda na čoveka koji je doprineo mnogo da se zemlja, nakon toliko mučnih decenija, ujedini bez ispaljenog metka.
Evropska ceremonija – da bi se izbegla Nemačka
Ko je za to odgovoran? Da li je to bila Kolova želja ili je to plan njegove žene – to je, kažu, drugo pitanje. Činjenica je sledeća: 1. jula u Strazburu će biti održana državna ceremonija i Kolu će se ukazati počast – ma šta to značilo. Jedino što se uspelo da se uz mnogo napora i diskreciju progura, jeste da Angela Merkel bude jedna od govornica na toj ceremoniji. Drugim rečima: Kol ili njegova žena nisu želeli nijednog govornika iz Nemačke, a posebno nisu želeli bilo kakvu državnu ceremoniju na nemačkom tlu. A i ako podrobnije razmislimo, skoro da ne postoji nemački političar koji ne misli da Kol nije izdajnik. Zbog toga bi trebalo govor da održi mađarski premijer Viktor Orban, čovek koji demokratiju u svojoj zemlji gazi nogama. Ali ispunio je glavni preduslov iz sveta Kolovih – nikada nije izrekao nijednu jedinu kritiku na račun kancelara ujedinjenja.
Norbert Lamert je pronašao prave reči: odavanje priznanja Kolu „uz svo dužno poštovanje nije samo porodična stvar“. Iako je, kada govorimo o „porodici“, to zapravo samo jedna osoba: Kolova udovica Majke Kol-Rihter. Jer, Kolovog najstarijeg sina iz prvog braka u međuvremenu je policija sprečila da priđe porodičnoj kući. Koliko su samo duboki ponori koji se tamo otvaraju?
Može se postaviti i pitanje: šta je to što zabrinjava građane Nemačke 27 godina nakon ujedinjenja, kada kreator tog svetsko-istorijskog događaja ne želi da sa aktuelnim predstavnicima zemlje ima bilo šta – čak i nakon smrti. Ali to govori i o gledištu samog Helmuta Kola: onaj ko ga nije bezuslovno podržavao, taj je deo mračne strane moći. Kolovi naslednici – svi, kako oni u uredu kancelara, tako i u CDU – odali su počast njegovoj odlučujućoj ulozi koju je imao tokom pada gvozdene zavese i ujedinjenja Nemačke. Ali to njemu nije bilo dovoljno. A njegovoj udovici nije bilo pravo.
Narcisoidnost i sebičluk
To je narcisoidno i sebično. Kol jeste bio kancelar ujedinjenja, ali povod za ujedinjenje bila je mirna revolucija u DDR-u koju su izvele hrabre žene i hrabri muškarci. Sporazum o ujedinjenju povezan je s imenom Volfganga Šojblea, sa kojim je Kol kasnije (a šta bi drugo?) prekinuo kontakt. U stvari, mnogo ljudi bilo je uključeno u postizanje tog nemačkog trenutka sreće.
A Nemcima se sada uskraćuje njihova sopstvena državna ceremonija. To je glupo i arogantno. I to baca svetlost na stav koji je Kol imao tokom istorijskih promena, a možda i tokom čitavog svog političkog veka: na kraju je on morao da ima pravo, bez obzira o čemu se radilo. Kako je to jadno.