Sankcije Belorusiji

Zahtev upućen predsednicima država ili vlada Evropske unije i njihovim saradnicima pred sastanak u briselskoj zgradi bezbednoj od prisluškivanja bio je konspirativan: svi mobilni telefoni da budu ili predati službi za obezbeđenje ili bar da budu potpuno isključeni. U raspravi šta uraditi s Belorusijom iz dvorane nije smela da prodre nikakva informacija – što se inače prilično često dešava.

Zahtev Šarla Mišela svedoči o dramatičnosti trenutka i značaju zaključaka ovog sastanka. Tek na kraju tog tajnog sastanka objavljena je zajednička izjava Evropske unije: potpuna složna reakcija na prisilno sletanje irskog putničkog aviona u Minsk ove nedelje i hapšenje jednog od protivnika tamošnjeg režima i njegove partnerke.

-pročitajte još: Možda bi sada bilo iskrenije odložiti susret Bajden-Putin

Tokom večere lideri EU prihvatili su čitav spisak različitih opcija za sankcije koje bi još trebalo da razradi Evropska komisija i ministarski saveti zemalja-članica kao bi onda i formalno stupile na snagu. Osim sankcija, zajednički zahtev EU jeste trenutno puštanje na slobodu uhapšenog novinara Romana Protaševiča i njegove ruske partnerke Sofije Sapege.

Na društvenim mrežama osvanuo je video u kojem on objavljuje da se nalazi u istražnom zatvoru. Za sada je nejasno kako je taj snimak nastao. U svakom slučaju, EU je i ranije od vlade u Minsku zahtevala puštanje na slobodu demonstranata uhapšenih u toj zemlji – bez ikakvih rezultata.

Neće biti više letova preko i za Belorusiju

Evropska unija, kako se navodi, „najoštrije“ osuđuje prisilno sletanje aviona Rajanera koji je prolazio kroz vazdušni prostor Belorusije na putu iz Atine u Viljnus. Tim činom „ugrožava se bezbednost avio-saobraćaja“, a EU od Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva traži da ispita taj „besprimeran i neprihvatljiv postupak“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pominje reč „otmica“ i govori o „do neba vrištećoj nepravdi“. Poljski premijer Mateuš Moravjeci optužuje Belorusiju za „državni terorizam“, a nemačka kancelarka Angela Merkel ocenjuje da je „potpuno neuverljiv“ razlog da se pošalje vojna letelica da prisili putnički avion na sletanje.

Beloruske službe taj čin pravdaju tvrdnjom da se u avionu nalazila bomba koja je trebalo da eksplodira u njenom vazdušnom prostoru. Bomba nakon sletanja nije pronađena, ali su uhapšeni beloruski novinar i njegova prijateljica. „Time je došao kraj doba retorike“, smatra predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

Evropska unija zbog toga u svakom slučaju zabranjuje avionima beloruske kompanije Belavia korišćenje aerodroma u bilo kojoj od 27 članica Unije. Ta kompanija inače nudi letove iz Amsterdama, Barselone, Stokholma i Brisela, i to ne samo za Minsk, već i za druge destinacije u centralnoj Aziji i Rusiji. Isto tako, evropskim avio-prevoznicima nalaže se da izbegavaju vazdušni prostor Belorusije. To će evropske kompanije koštati goriva i vremena za letove, ali tako i Belorusija gubi takse od korišćenja njenog vazdušnog prostora.

„Ciljane“ sankcije protiv privrednih grana

Evropska unija takođe širi spisak bliskih saradnika beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka kojima se zabranjuje ulazak u EU i kojima će biti zamrznuta imovina u Uniji, ako je poseduju. Na tom spisku već se nalazi osamdesetak osoba, još od nasilnog gušenja protesta u Belorusiji i progona tamošnje opozicije.

Novina je da Unija sada želi da uvede i „ciljane“ sankcije protiv određenih privrednih grana. Evropska unija je drugi po veličini trgovinski partner Belorusije s obimom razmene od oko 11 milijardi evra godišnje. To zapravo nije naročito mnogo, jer Belorusija izvozi u EU pre svega drvo i drvnu građu, građevinski materijal i hemikalije, a uvozi opremu i mašine, i to pre svega iz Nemačke. Evropska unija, naravno, uvek mora da proveri efekat mogućih sankcija i to koga će one pogoditi: elitu Belorusije ili tamošnje stanovništvo, objasnio je jedan diplomata EU pre savetovanja u Briselu.

SAD su već uvele širok spektar sankcija protiv Belorusije, ali EU je do sada oklevala. Recimo, do sada se uopšte nije raspravljalo o tzv. „nuklearnoj opciji“, prema kojoj bi se ta zemlja isključila iz bankarskog prometa Swift. To je drastična mera koju je SAD nametnula recimo Iranu. Na taj način se praktično onemogućava bilo kakvo međunarodno poslovanje.

Nema mnogo mera na raspolaganju

Kako se čini, Belorusija će i dalje moći da koristi luku Klajpedu u Litvaniji koja joj je jedini i najbliži izlaz na more. Evropska unija će i dalje biti aktivna u Belorusiji u nekim projektima kao što je izgradnja auto-puteva, studentska razmena ili u olakšicama u dodeljivanju viza. Ali novog novca iz Brisela za ulaganja u jelorusiju za sada više neće biti. „Postoji ekonomski program težak tri milijarde evra, ali on će biti suspendovan sve dok Belorusija ne počne da se pridržava demokratskih normi“, izjavila je Ursula fon der Lajen.

Kad je reč o carinama za robu i usluge iz Belorusije, „tu zapravo nema šta više da se uradi“, objašnjava jedan evropski diplomata. Na njene proizvode već se plaća puna carina, jer je ta zemlja i u carinskoj uniji s Rusijom. Belorusija nema nikakve povlastice jer nije ni članica Svetske trgovinske organizacije, a status „povlašćenog partnera“ Evropske unije izgubila je još daleke 2007.

Glavni problem je opet – Rusija

Liderima EU potpuno je jasno da je Belorusiji glavni i najvažniji partner – i politički i na svaki drugi način – Rusija. I jasno im je da svaka mera protiv Belorusije, već prema „zakonu spojenih posuda“, znači i zaoštravanje odnosa sa Moskvom. Zato je sada za EU još važnije da definiše jasnu strategiju prema Rusiji. Odnosi sa tom zemljom već su na samom dnu, još od aneksije Krima, sukoba u Ukrajini i atentata na pripadnike ruske opozicije u EU. I ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u dogledno vreme namerava da ignoriše Evropsku uniju.

Načelno, lideri EU i dalje žele da se pridržavaju plana od pet tačaka koji bi bili preduslov za poboljšanje odnosa. Oni se kreću od zahteva Moskvi da se potpuno pridržava sporazuma iz Minska o miru u Ukrajini, jačanja odbrane EU od virtuelnih ili realnih pretnji iz Rusije, poboljšanja odnosa sa državama koje su susedi Rusije, selektivne saradnje u samo određenim sektorima kao što je energetika, borba protiv terorizma i istraživanje svemira, pa do boljeg odnosa prema institucijama civilnog društva EU i Rusije. Sve to dogovoreno je još 2016, ali se nije daleko odmaklo.

Evropskoj uniji zapravo i dalje ostaje nada da će neko drugi – opet Amerika – „da probije led“ koji vlada u odnosima sa Moskvom. Velika su pre svega očekivanja od mogućeg susreta novog američkog predsednika Džozefa Bajdena s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Na njemu se radi, ali i tu ne bi trebalo imati velikih iluzija: čak je i ambasador Rusije u SAD pozvan u Moskvu „na konsultacije“ i nema nekih znakova da bi taj mogući susret bio preterano srdačan. Ipak, bio bi veliki korak i to da odnosi Rusije prema Zapadu bar prestanu da se pogoršavaju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.