Saradnja i investicije u regionu
18. april 2019.
„Ekonomska saradnja sa zemljama u regiji treba da se razvija", kaže Amer Bukvić, predsednik Uprave Bosnia Bank International (BBI), organizator Sarajevo Biznis Foruma (SBF) koji je prerastao u tradiciju. Okupljanjem brojnih privrednih delegacija i predstavljanjem više od 300 projekata i ove godine je SBF potvrdio da je osnovna poveznica prvenstveno bogatih zemalja Istoka i zemalja Zapadnog Balkana, odnosno cele Jugoistočne Evrope.
Odlasku mladih, sposobnih i obrazovanih ljudi 10. SBF je posvetio i posebnu panel-diskusiju, a o problemu je govorio i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik otvarajući 10. SBF. Zabrinjava ga, kako kaže, što mlade više zanima "šta se dešava u Minhenu”, nego kakve su mogućnosti u BiH. Za to su, smatra on, delom zaslužne i razvijene evropske zemlje.
"Ljudi olako donose odluke da odu. To nije samo naša nesposobnost da zadržimo mlade ljude ovde, nego i projekat privlačenja mladih ljudi koji sprovode zapadne zemlje”, kaže Dodik. Njegova želja, kako je dodao, je da se pomogne na tom planu.
"Moramo napraviti održiv ekonomski, privredni sistem. Ovde ne živi sirotinja, već emancipovan narod. Mi moramo kao zemlja odustati od ponude jeftine radne snage, jer smo tako ohrabrivali one koji odlaze u kolonama”, naglasio je Dodik.
Pahor: EU mora biti fleksibilnija
Sigurna budućnost BiH, ali i celog regiona povezana je s članstvom zemalja Zapadnog Balkana u EU, poručio je slovenački predsednik Borut Pahor govoreći na otvaranju 10. SBF u Sarajevu. Pahor je izrazio nadu da bi nakon izbora za Evropski Parlament, odnosno formiranja nove Evropske Komisije, procesi za proširenje EU mogli biti fleksibilniji za BiH, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo. "To ne znači da treba obarati standarde, ali bi Evropska Komisija to pitanje trebalo da gleda kao geo-strateško pitanje”, naglasio je Pahor.
Dodao je da svoje stavove ne iznosi u ime EU, već kao predsednik jedne njene članice koja će, naglasio je, insistirati da se pitanje članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU posmatra kao prioritet i, između ostalog, kao pitanje sigurnosti. U tom smislu, izrazio je bojazan da bi sporo rešavanje tog pitanja doprinelo jačanju nacionalističkih snaga, te oživljavanju pitanja prekrajanja granica u regionu, što ne bi bilo dobro. Fleksibilnost EU po pitanju proširenja, dodao je, ne odnosi se na neke druge zemlje "na čekanju”, poput Turske ili Ukrajine.
S takvim stavovima složio se i Milorad Dodik, koji je naglasio kako je najvažniji prioritet BiH upravo priključenje EU. Ipak, poručio je i kako nedvosmislena želja za članstvom neće narušiti dobre odnose s nekim drugim državama.
"Od priključenja se neće odustati, ali ćemo nastaviti saradnju s drugim zemljama”, rekao je Dodik, te pojasnio kako je svakako interes da se nastave dobri odnosi s Turskom, ali i Kinom i Rusijom, kojima se preko BiH otvara poslovno tržište, posebno u energetskom sektoru, u regionu, ali i šire.
Arapski investicioni bum u Srbiji
Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati pak beleže značajne investicije u susednoj Srbiji. Kako je nedavno izjavio ministar Siniša Mali, "vrednost arapskih investicija u Srbiji u poslednjih nekoliko godina povećana je 600 puta”, a uključuje ulaganje kompanije kao što su Mirabank, Elite Agro, Beograd na vodi, Port Dubai ili Etihad Airways. Samo prošle godine, prema rečima ministra, trgovinska razmena između Srbije i Emirata iznosila je 184 miliona dolara, čineći suficit na srpskoj strani.
Turska je takođe zainteresovana za ulaganja u region, a Fuat Oktaj, turski potpredsednik, naglašava posebnu važnost izgradnje autoputa Sarajevo - Beograd, ističući da je taj projekat, zapravo, "izvor stabilnosti” za dve zemlje. Oktaj je takođe naglasio kako je Turska svakako spremna da kroz nastavak trilateralnih odnosa pomaže ekonomsku saradnju BiH, Srbije i Hrvatske, te svoja iskustva podeli s tim zemljama.
Strana ulaganja u BiH u porastu
Prema preliminarnim podacima Centralne Banke BiH, direktna strana ulaganja u BiH u stalnom su porastu u poslednjih nekoliko godina, za što bi se zasluge svakako mogle pripisati i SBF-u. Tako je, prema podacima objavljenim početkom ovog meseca, prošle godine zabeležen priliv od 800 miliona konvertibilnih maraka direktnih stranih investicija, što predstavlja porast od 2.8 posto u odnosu na 2017. godinu, a očekuje se da će se trend rasta nastaviti i u ovoj godini.
Na listi stranih ulagača u BiH, prema podacima Agencije za unapređenje stranih investicija (FIPA), vodi Austrija, a slede je Hrvatska, Srbija i Slovenija. Premda su delegacije Turske zemalja Zaliva tradicionalno među najbrojnijima na SBF-u, te zemlje nisu na listi 10 vodećih zemalja - investitora u BiH.
Visoki gosti iz celog sveta
SBF organizuje Bosnia Bank International (BBI), banka zasnovana na principima islamskog bankarstva, u saradnji sa Islamic Development Bank (IsDB), a ovogodišnjem skupu u Sarajevu prisustvuje i oko 50 privrednika iz zemalja Zalivskog veća za saradnju (Gulf Cooperation Council - GCC), te poslovnog foruma IsDB - THIQAH, koji okuplja neke od najbitnijih korporacija u tom delu sveta, ali i najbogatije ljude Arapskog poluostrva.
Među brojnim učesnicima su i predstavnici Investicione korporacije Dubaija (DIC), koji su već pre iskazali interes za razvoj privrede kroz ulaganja u projekte u BiH, što su i potvrdili dosadašnjim ulaganjima u Hepok i Bosnaplod. Inače, DIC je vlasnik nekoliko hotelskih lanaca, ali i ekskluzivne marine u susednoj Crnoj Gori - Porto Montenegro.
Forumu prisustvuju i brojni zvaničnici i predstavnici poslovnog sveta Turske, Malezije, Libije, Kuvajta... ali i zemalja regiona - Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije.