„Sećanje na Aušvic – aktuelnije nego ikad“

„Zajednica u kojoj svi mi hoćemo da živimo, uspeće samo tamo gde se vodi računa o dostojanstvu pojedinca i gde se živi solidarnost“, rekao je između ostalog nemački predsednik. „Moralna obaveza se ne ispunjava samo sećanjem“, dodao je, naglasivši da svi koji Nemačku smatraju svojom kućom „snose odgovornost za to kojim putem će ići naša zemlja“. Dok su u posleratnim godinama mnogi ljudi u Nemačkoj odbijali sećanje na nacistički režim, Nemačka je tokom vremena „od konfrontacije sa zločinima prošlosti napravila jezgro svog pripovedanja istorije“. Tako je ona postala „kredibilni partner za miran i ravnopravan suživot građana i nacija“.

Gauk je ukazao na strahovanja da bi sećanje na zločine nacionalsocijalizma moglo da nestane – posebno među mladima: „Ja ta strahovanja ne delim, ali sam svestan da će se suočavanje sa prošlošću menjati i da se mora dalje menjati“. Predsednik je rekao da će naredne generacije tražiti nove forme sećanja. „I ako holokaust više ne bude za sve građane jedan od osnovnih elemenata nemačkog identiteta, i dalje važi: nema nemačkog identiteta bez Aušvica.“ Sećanje na holokaust će ostati stvar svih građana koji žive u Nemačkoj i „ono je deo istorije ove zemlje“.

„Jevreji se u Evropi ponovo osećaju ugroženim“, piše list Rajn-cajtung (Koblenc): „Početkom januara su – nakon što su islamistički atentatori ubili novinare Šarlija Ebdoa – u jednoj radnji ciljano ubijani Jevreji i to samo zato što su Jevreji. U Francuskoj su napadi na jevrejske radnje i škole tako česti da se jevrejske porodice više ne osećaju bezbedno i odlaze u Izrael. I u Nemačkoj ima napada. Antisemitizam je rasprostranjen – među doseljenicima koji tako nalaze izraz svojoj mržnji prema Izraelu, ali i u delovima većinskog stanovništva. Sećanje na Aušvic i razmišljanje o njemu su aktuelniji nego ikada.“

Predsednikove reči da „nema nemačkog identiteta bez Aušvica“ su podstakle komentatora lista Nordvest cajtung (Oldenburg) da napiše: „Onaj ko sumnja u to, praktično negira temeljni konsenzus u našem društvu, postavlja sebe van zajednice i ignoriše najvišu zapovest Osnovnog zakona – ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno. Nemci će i u budućnosti morati da žive sa holokaustom, tim čudovišnim zločinom protiv čovečnosti. To što svaki peti Nemac mlađi od 30 godina ne zna šta je Aušvic, kao što je pokazala jedna aktuelna anketa, pokazuje teške propuste, pre svega u školama.“

Flensburger tageblat (Flensburg) konstatuje da „nisu samo desničari ti koji kažu da jednom treba da se okonča to večito prorađivanje zločina. Ali, ni sva svetlost ne može da potisne senku koju je besprimerna neljudskost bacila na našu zemlju i koja će zanavek ostati povezana sa imenom Nemačke. Bol Nemaca zbog te senke nije ništa prema patnjama žrtava i njihovih porodica.“

List Tiringiše landescajtung (Vajmar) upozorava: „Povlačenja crte pod suočavanje sa prošlošću u ovoj zemlji - ne sme da bude. Baš kao što ni mlade niko ne sme da prisiljava da posećuju komemorativne centre. Mladi moraju da se sopstvenom voljom suoče sa tom temom – samo tako mogu da uče iz grešaka svojih predaka. Generacijama su preživeli holokausta davali svoj doprinos suočavanju sa istorijom i političkom obrazovanju u Nemačkoj. Đacima je dovoljan i pogled na brojeve tetovirane na rukama bivših logoraša da bi im bilo jasno kakav užas su nacisti doneli Evropi. Ali i bez preživelih – moraćemo dalje. Sa tom odgovornošću moramo da se suočimo. Svi.“

„Nema nemačkog identiteta bez Aušvica“ – i list Landescajtung (Lineburg) se posebno osvrnuo na ove Gaukove reči, sa komentarom da „je predsednik tom rečenicom naglasio obavezu za budućnost koja se rađa iz prošlosti. To je bitno sada, kada, prema rezultatima jedne ankete, 81 odsto Nemaca ne želi da se bavi Aušvicom. Ali, istorija je bila i ostaće – zaveštanje. Kolektivno pamćenje društva. Politikolog Dolf Šternberger je 1988. napisao: suludi akt, koji se označava imenom Aušvic, u stvarnosti se ni ne može razumeti, o njemu se može samo pripovedati – u izveštajima koji se moraju čuvati i stalno iznova slušati.“