Sećanje na zločine u ime Nemaca ne sme prestati

Vestfališe nahrihten piše: „Opet? Nije li dosta nakon više od 70 godina? Zar treba da se Nemci stalno podsećaju na njihovu krivicu? – Slično se čuje svaki put kada se pomene holokaust. Ne! Doklegod nemački političari nacionalsocijalističko vreme u nemačkoj istoriji porede s 'ptičijim izmetom', i doklegod 40 odsto mladih ne zna šta se događalo u Aušvicu, još uvek nije dosta.“

Kelner štat-ancajger primećuje da je „novi desničar opasan“. Jer, nije to ćelavac u dubokim crnim čizmama, već je to osoba koja je dobro obučena, načitana i vešta u odvlačenju pažnje. Tu spada takođe i to da u 'Alternativi za Nemačku imamo Jevreje', da se jedan deo te stranke zalaže za jednako zastupanje interesa muslimana, iako je odbacivanje islama postalo njihov zaštitni znak. Protiv tako suptilne taktike potreban je bastion pristojnosti – koji verovatno i postoji. Jer, velika većina Nemaca ne deli desničarsko mišljenje. Oni su izvukli pouke iz prošlosti.“

Zidojče cajtung označava govor Saula Fridlendera, koji je preživeo holokaust, kao: „...neophodan i veliki govor. Odati počast Nemačkoj kao bastionu protiv opasnosti od nacionalsocijalizma i populizma bio je gest na koji ovo društvo može da bude ponosno. Ono bi takođe dobro učinilo kada bi prihvatilo Fridlenderovo upozorenje protiv antisemitizma koji je jednako otrovan, kako na desničarskoj, tako i ne ekstremno levičarskoj sceni. Taj stari gospodin govorio je o nečemu što se podrazumeva, ali nažalost za mnoge to više i nije tako. I naravno da je Nemcima dozvoljeno da kritikuju okupacionu politiku Izraela, ali iz obima i snage pojedinih kritika progovara stara mržnja.“

Rajn-nekar-cajtung: „86-godišnji govornik je svedok vremena. Tako kako je juče u Bundestagu Saul Fridlender podsetio na nezamislive zločine holokausta, tako nešto uskoro više neće biti moguće. Jer, oni koji su preživeli sve te surovosti, i koji to mogu da potvrde, neće više biti tu. Onda ostaju samo škole, istroijski udžbenici i 'Šindlerova lista' Stivena Spilberga, film koji će možda buduće generacije da shvate kao dokumentarac. Sve je zamagljeno.“

Tagesšpigel iz Berlina dodaje: „Nedostajaće svedoci vremena. Možda se takođe može reći da je bilo i jeste udobno puštati svedoke vremena da govore; jer, ono o čemu govore je verodostojno zbog toga što je to njihova sopstvena sudbina. Oni koji su rođeni nakon holokausta, ne bi mogli da nastupe s takvim autoritetom. Istorizacija nacističkih zločina neprestano napreduje, ono što se desilo iščezava i svodi se samo na dane pomena.“

List Fraje prese iz Keminca: „Mlade se de fakto ne može podsetiti na ono što nisu preživeli ili videli. Ali, onaj ko jednom poseti jedan od nekadašnjih koncentracionih logora, neće to dugo zaboraviti. Znanje obično dolazi u svest samo kroz empatiju. Sećanje na zločine u ime Nemaca se može promeniti, ali ne sme prestati.“

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android