Simbol nestanka jedne svetske sile

Teroristički napad 11. septembra 2001. pogodio je Ameriku u srce. Na američkom tlu se nikada ranije nije dogodio napad ovakvih razmera, ne samo po broju poginulih i povređenih, već i po preciznosti kojom su teroristi u roku od samo jednog sata uništili simbole ekonomske i vojne nadmoći u svetu. Verovatno samo zahvaljujući nekolicini hrabrih putnika, četvrti avion svoj kobni let nije mogao da završi u Beloj kući ili u Kapitolu.

Danas, 20 godina kasnije, taj egzistencijalni potres zapravo bi bio gotovo zaboravljen - svakako za one koji su mlađi od 30 godina, ali i za mnoge druge Amerikance koji žive daleko od Njujorka ili Vašingtona.

To se verovatno ne bi mnogo promenilo ni na dvadesetu godišnjicu napada - da predsednik SAD Džozef Bajden s tim kobnim datumom nije povezao povlačenje iz Avganistana. On je rekao da će svi američki vojnici definitivno napustiti tu zemlju do 11. septembara, verovatno kako bi naznačio da je misija uspešno završena.

S obzirom na aktuelne slike iz Kabula, teško je govoriti o spoljnopolitičkom uspehu. A rasprava o tome kako se nositi s izbeglicama iz Avganistana, unutrašnjepolitički je ponovo rasplamsala islamofobiju iz prvih nekoliko godina nakon napada. Postaje očigledno da su muslimani ponovo tema u prljavoj izbornoj kampanji pred srednjomandatne izbore - užasne slike terorisitčkih napada pre 20 godina koriste se upravo u tu svrhu.

Da bi se razumela sadašnjost, često je korisno baciti pogled na prošlost. Septembra 2001. Džordž V. Buš bio je u prvoj godini predsedničkog mandata. Za najavu da će svim neophodnim sredstvima doći glave organizatoru terorističkih napada, Osami bin Ladenu, dobio je veliki aplauz.

Godinama su milijarde odlazile na takozvanu borbu protiv terorizma: tajne službe i vojska su stalno dodatno naoružavane. Bio je prihvaćen narativ - da Sjedinjenim državama opasnost preti spolja i da se mora učiniti sve kako bi se ta pretnja jednom zauvek okončala.

No, kako su godine prolazile i bledele slike srušenih kula, manja je bila spremnost da se žrtvuju ljudski životi i troše milijarde - na ratove za koje se činilo da se nikada neće završiti.

Politička elita se tako našla u klopki. Bar od ubistva Osame bin Ladena u Pakistanu 2011. ratove više nije mogla da opravdava borbom protiv terorističkih mreža. Tako je prioritet sve više bila - podrška demokratskim snagama i pretvaranje Avganistana u državu zapadnog tipa.

Kao već ranije u Vijetnamu, podleglo se zabludi da se sopstveni poltički sistem može da se izvozi i tako svet zaštiti od komunizma, ekstremizma i terorizma. S tim je sada gotovo.

Džozef Bajden jasno daje do znanja da SAD svoje spoljnopolitičke aktivnosti podvrgava isključivo interesima svoje zemlje. Američki vojni angažman još više će se smanjiti. Predsednik Bajden posvetiće se domaćim političkim potrebama, poput poboljšanja infrastrukture i borbe protiv klimatske katastrofe.

Što se tiče spoljne politike, važno je zapravo samo jedno pitanje: borba za moć s Kinom. Amerikanci su u Siriji teren već prepustili Rusima, a uzdržani su i u Libiji.

Čak ni Izrael više neće da se oslanja na SAD i širi svoje odnose s arapskim državama. Pitanje je koliko će trajati ti savezi. Mnogi stručnjaci strahuju - što su SAD više van igre, tim manja će biti inhibicija da se izvrši prvi udar atomskim oružjem.

20 godina nakon terorističkih napada, slika kula bliznakinja pretvorenih u pepeo postala je simbol nestanka dugogodišnjeg svetskog policajca SAD. To je i upozorenje da će morati da postoje novi savezi, ako hoće da se spreči da nastali vakuum popune antidemokratske sile.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu