Sintetički zaslađivači sprečavaju mršavljenje

Stručnjaci za ishranu već duže vreme sumnjaju, da zaslađivači - koji se često koriste kao zamena za šećer, recimo u kafi, ili koji se stavljaju u dijetalne napitke - mogu da pomognu u mršavljenju. Zašto zapravo zaslađivač uopšte nije dijetalni proizvod, to do sada nije bilo istraživano.

Naučnici Masačusets Dženeral Hospitala (Massachusetts General Hospital) imaju objašnjenje. Rezultate istraživanja objavili su u stručnom časopisu „Primenjena fiziologija, ishrana i metabolizam".

Efekat dijete isključen

Zaslađivač koji su analazirali Ričard Hodin i njegov tim zove se aspartam (u EU označen je sa E951). Kombinacija aspartam-kalijum acesulfam-so (E962) spada u najčešće korišćene zaslađivače u svetu. Pojavljuje se u mnogim namirnicama sa oznakom „bez šećera", posebno u sokovima, slatkišima poput žvakićih guma, mlečnim proizvodima, pecivima ili instant-kafi.

„Ustanovili smo da aspartam blokira digestivni enzim, koji se zove „crevna alkalna fosfotaza" (IAP), objašnjava Hodin, profesor Harvardskog medicinskog fakulteta. IAP se formira u tankom crevu. „Znali smo da IAP može da spreči gojaznost, dijabetes i metabolički sindrom. Dakle aspartam verovatno ne funkcioniše, zato što blokira korisne elemente IAP-a."

Ipak aspartam ne blokira direktno IAP-enzim, već drugim putem: razlaže se u stomaku. Pritom nastaje supstanca koja se zove fenilalanin, koja opet utiče na IAP-enzim.

Viši nivo šećera u krvi od zaslađivača

Pretpostavke naučnika potvrdili su različiti eksperimenti na miševima, kojima su u hranu veoma bogatu masnoćama dodavali IAP. Pritom su zaključili da IAP zaista može da spreči nastanak metaboličkog sindroma. Ublažio je simptome od kojih su životinje već patile. Zatim su naučnici dokazali, da aktivno dejstvo IAP-a značajno slabi dodavanjem aspartam rastvora u tanko crevo. Kod šećernog i solnog rastvora dejstvo je ostalo jednako jako.

Eksperimenti su bili podeljeni na četiri grupe miševa. Dve grupe dobile su normalnu hranu, dve grupe su dobile masnu. Jedna grupa je za piće dobila vodu, druga napitak sa zaslađivačem. Količina zaslađivača koju su miševi dobili, je kao kada bi odrastao čovek dnevno popio tri i po konzerve dijetalne limunade. Kod miševa koji su dobijali masnu hranu, to bi odgovoralo količini od dve konzerve.

Na kraju se ustanovilo da između dve grupe normalno hranjenih miševa nije bilo velikih razlika. Ali kod grupa koje su dobijale masnu hranu, miševi kojima je stavljan zaslađivač postali su znatno teži.

Nivo šećera u krvi povećao se kod svih miševa koji su dobijali zaslađivač. To ukazuje na netoleranciju na glukozu. I imali su povećan nivo proteina TNF-alfa u krvi. Taj protein ukazuje na upalu koja važi za tipičnu za metabolički sindrom.

I šta sada? Verovatno ćete pomisliti: najbolje je preći na pića koja ne sadrže, ni šećer, ni zaslađivač – ili prosto voditi računa o pravoj meri.