SIPRI: Nemačka se naoružava
27. april 2020.
Rekordnih 1.917 milijardi američkih dolara u svetu je 2019. godine potrošeno za naoružanje. To je najviša suma od 1988. godine, navodi se u aktuelnom godišnjem izveštaju međunarodnog Instituta za mirovna istraživanja (SIPRI) iz Stokholma. U poređenju sa 2018. godinom to je porast od 3,6 procenata. Istovremeno je reč i o najvećem godišnjem povećanju izdataka za naoružanje od 2010.
Tome je doprinela i Nemačka, koja je 2019. za naoružanje izdvojila deset odsto više novca nego godinu dana ranije. Tako snažan porast nije zabeležila ni jedna od petnaest vodećih zemalja sveta. Berlin je prošle godine za vojsku izdvojio 49,3 milijardi američkih dolara.
Maks Mučler iz bonskog Međunarodnog centru za konverziju (BICC) istražuje pitanja naoružavanja na tom vodećem nemačkom institutu za mirovna istraživanja. U razgovoru za DW politolog ukazuje na diskusiju o NATO cilju od dva odsto. Naime, na NATO samitu u Velsu 2014. godine je odlučeno da sve zemlje članice tog vojnog saveza u roku od deset godina treba da se približe tom cilju koji predviđa da izdvajanja za vojsku treba da iznose dva odsto bruto domaćeg proizvoda: „Još i pre Trampove administracije na Nemačku je vršen pritisak da poveća izdvajanja za vojsku. Taj pritisak sada pokazuje rezultate. Ipak mora da se kaže da su izdvajanja još uvek dosta daleko od ta dva procenta", objašnjava Mučler.
Rusija kao pretnja
Dijego Lopez da Silva iz instituta SIPRI smatra da veća nemačka izdvajanja imaju veze sa tim da se „Rusija sve više doživljava kao pretnja". Sa vojnim izdacima od 65,1 milijarde dolara, Rusija je na četvrtom mestu u svetu. To je gotovo četiri odsto ruskog BDP. Poređenja radi, Nemačka je prošle godine za odbranu izdvojila 1,38 odsto BDP.
Lopez da Silva dodaje i da vlada u Berlinu nije jedina koja vidi opasnost od strane Rusije. Šest od vodećih petnaest država sveta, koje najviše izdvajaju za naoružanje su članice NATO saveza. Pored SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije tu su još Italija i Kanada. Ukoliko se njihovi izdaci zbroje dolazi se do skoro polovine svetskih izdataka za naoružanje. Dvadeset i devet zemalja članica NATO ukupno su 2019. godine za odbranu izdvojile 1.035 milijardi dolara.
Za Maksa Mučlera iz centra BICC te brojke nisu iznenađenje: „Izdaci za vojsku se orijentišu na najcrnje scenarije", kaže politolog za DW. Često su u javnosti u prvom planu bili ekonomski sukobi među državama. Ali u pozadini je uvek bila i pretnja od vojnog sukoba: „Kada je reč o napetoj situaciji između SAD i Kine, recimo ne znamo da li bi moglo da dođe i do oružanog sukoba. Ali vojske tih zemalja se pripremaju i na takav scenario i veoma su uspešne u svom lobiranju."
Svetski rekorderi SAD i Kina
Vojni izdaci dve super sile su i u najnovijem SIPRI izveštaju ponovo u prvom planu. SAD su 2019. za vojsku obezbedile 732 milijarde dolara, što je 38 odsto od ukupnih svetskih troškova za naoružanje. U poslednje dve godine američka vojska je zaposlila novih 16.000 vojnika. Istovremeno SAD su nastavile modernizaciju svog konvencionalnog i nuklearnog oružanog programa.
Prema izveštaju instituta SIPRI, povećani izdaci imaju veze i sa Kinom. Ta zemlje je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanje za odbranu. Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 odsto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD. Od 1994. godine Peking ta izdvajanja konstantno povećava. Od 2010. godine ona su porasla za 85 odsto. To se desilo gotovo istovremeno sa privrednim rastom. Skoro uvek su ta izdvajanja činila 1,9 odsto BDP-a.
Indija prestigla Saudijsku Arabiju
Pored Kine, još jedna velika azijska sila je u vrhu liste. Indija je vojne izdatke 2019. godine povećala za oko sedam odsto, što je ukupno 71,1 milijarda američkih dolara. Stručnjak za naoružanje instituta SIPRI, Simon Vezeman, smatra da je to pre svega vezano za geopolitičko okruženje. „Napeta situacija sa susednim Pakistanom i Kinom glavni su razlozi zašto je indijska vlada tako drastično povećala izdvajanja za vojsku." Nuklearna sila je sa trećeg mesta svetske liste tako potisnula Saudijsku Arabiju.
U odnosu na druge zemlje Bliskog istoka, Kraljevstvo i dalje za oružje izdvaja daleko najviše novca – 61,9 milijardi dolara 2019. godine. Ali u odnosu na 2018. izdaci Saudijske Arabije su se smanjili za čitavih 16 procenata. U izveštaju instituta SIPRI se ocenjuje da je to iznenađujuće, s obzirom da „Saudijska Arabija i dalje nastavlja svoje vojne operacije u Jemenu i s obzirom na porast napetosti sa Iranom". Prošle godine su u vazdušnim napadima uništena važna saudijska naftna postrojenja. Pored vođstva u Rijadu i SAD, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su za napade optužili Iran.
Ostatak sveta daleko iza
U poređenju sa ogromnim iznosima „velikih igrača", izdvajanja za vojsku u ostatku sveta su znatno manja. Zemlje Južne Amerike 2019. su izdvojile „samo" 53 milijarde dolara. Od toga više od polovine Brazil. Zemlje jugoistočne Azije zajedno su za naoružanje potrošile 41 milijardu dolara, a zemlje Afrike ukupno 42 milijarde dolara.
U Africi postoje velike razlike u izdacima među zemljama južno od Sahare. Recimo u Ugandi su se oni povećali za rekordnih 52 odsto, dok su se u zapadnoafričkoj Burkini Faso smanjili za 22 odsto. Autori najnovijeg SIPRI izveštaja to dovede u vezu sa tim da li je neka zemlja bila ulključena u direktan vojni sukob ili ne.