SAD: 1-0 za demokratiju
8. januar 2021.
„Američka demokratija preživela je Donalda Trampa – ali slika koju je svet do sada imao o američkoj demokratiji nije preživela.“ Tako situaciju nakon napada Trampovih pristalica na Kapitol za DW ocenjuje poznati bugarski politikolog Ivan Krastev.
Da li nakon toga SAD i dalje mogu da budu uzor drugim zemljama? Odgovor na to pitanje teško je dati, i on bi mogao da se razlikuje od zemlje do zemlje. U Rusiji su, na primer, Sjedinjene Države nakon raspada Sovjetskog Saveza bile neka vrsta demokratskog ideala. „Tada su nam SAD bile veliki uzor“, kaže za DW Aleksandar Baunov iz moskovskog Karnegi-centra.
Početkom devedesetih mnogi Rusi su verovali da je u SAD sve bolje nego u njihovoj zemlji. Ali sumnje u uzor su tokom godina rasle, „čak i među liberalnim snagama“, ukazuje Baunov.
-pročitajte još: Najviši političari Nemačke o „oluji u srcu američke demokratije“
Od izbora Donalda Trampa, američki model bledi. Pobeda Trampa, za Kremlj je bila potvrda njihovog pogleda na svet, prema kojem SAD ne mogu da budu uzor drugim narodima. Napadi Trampovih pristalica na Kongres, smatra Baunov, mnogim Rusima samo su učvrstili njihovu negativnu sliku o Amerikancima – sliku koju su između ostalog oblikovale i „sporne“ američke vojne intervencije u svetu.
„Američke institucije su izdržale napad“
Situaciju sasvim drugačije sagledava Peter Amon, nekadašnji državni sekretar u nemačkom Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, a od 2011. do 2014. i ambasador Nemačke u Vašingtonu. I on je šokiran napadom na simbole američke demokratije, ali je po njemu odlučujuće to kako će se ta „bitka“ na kraju završiti.
„Institucije demokratije stare više od 200 godina uspele su da se održe“, kaže Amon za DW. Kongres je na kraju potvrdio izbornu pobedu Džozefa Bajdena. „Američke institucije odolele su napadu“, naglašava nemački diplomata.
Amon ujedno savetuje Berlin da se ne postavlja tako kao da je iznad Amerike. Amerika je, kaže, i dalje „temelj Zapada“. Amon takođe ukazuje da se broj autoritarnih režima u čitavom svetu povećava. Slike juriša na Kapitoloblikovaće mandat novog predsednika Bajdena, očekuje bivši nemački ambasador u Vašingtonu. Zato se ne može nastaviti „kao i do sada“ – spor između različitih društvenih grupa se intenzivirao.
„Propust države“
To je bilo uočljivo i pre izbora Donalda Trampa, dodaje poslanica nemačkih Socijaldemokrata (SPD) Dagmar Frajtag. Ona je jedna od vodećih stručnjaka za SAD u nemačkom Bundestagu. Izbor Trampa pre četiri godine, u početku je izduvao balon taj nezadovoljstva politikom koja se vodi iz Vašingtona. Ali predsednik je nakon toga svoju zemlju doveo do provalije, ocenjuje Frajtag.
Nerede ispred i u Kapitolu pamtiće milioni ljudi. Oni su pokazatelj „neuspeha države“. Za SAD će biti teško da „ostane vodeća nacija i otelotvorenje demokratskih vrednosti“, smatra Dagmar Frajtag. Amerika će morati mukotrpno da radi na tome da ponovo postane uzor.
-pročitajte još: Šok i užas u Evropi zbog SAD
Demokratija je dokazala svoju vrednost
Svakako da je ta funkcija uzora ugrožena, na primer kada je reč o mirnoj promeni vlasti nakon izbora u SAD, kaže za DW prof. Brita Valdšmit-Nelson sa Univerziteta u Augsburgu. Ipak, ona smatra da se ne može govoriti o „neuspehu zapadnog modela demokratije“, kao što na primer tvrdi režim u Iranu.
Upravo je suprotno, tvrdi ta profesorka istorije. Američka demokratija i njene institucije na kraju su se održale, kaže prof. Brita Valdšmit-Nelson. Na kraju krajeva, Bajdenov izbor je potvrđen. „Demokratija se dokazala čak i pod najjačim napadima populista i besne rulje“, kaže nemačka profesorka. Ipak, preti mogućnost da će mnogi Amerikanci izgubiti veru u funkcionalnost njihovog sopstvenog sistema.