Slovenija i Hrvatska moraju da „pronađu put“
5. jul 2017.Prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans prvi je zvaničnik Evropske unije koji se izneo zvaničan stav Evropske komisije kada je reč od odluci Arbitražnog suda u sporu oko razgraničenja između Slovenije i Hrvatske. „U ovom konkretnom slučaju Evropska komisija prihvata postojanje konačne odluke i očekuje od obe strane da primene tu odluku“, poručio je Timermans. On je posle sastanka evropskih komesara u Strazburu izjavio da se Evropska komisija uvek zalagala za mirno rešavanje graničnih sporova između zemalja-članica, a da je u slučaju spora Slovenije i Hrvatske Komisija bila i medijator u pokretanju arbitražnog postupka 2009. godine.
„U tom smislu pozdravljamo i odluku premijera Slovenije i Hrvatske da se sastanu 12. jula, kao i dogovor da se do tada ne preduzimaju nikakvi jednostrani koraci. Evropska komisija se nada da će se oba premijera dogovoriti kako da se najbolje primeni odluka i spremni smo da pomognem u tom procesu“, izjavio je Timermans. U Evropskoj komisiji takođe navode da će nagledati dalji napredak u ovom procesu i razmotriti pomoć u cilju „pune i pravedne“ primene te odluke.
Na pitanje „šta dalje“ kada je reč o graničnom sporu Slovenije i Hrvatske, predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber smatra da bi dve strane trebalo „i dalje da nastave dijalog“. Prema njegovim rečima, Slovenija i Hrvatska moraju da „pronađu put“ kada je reč o arbitražnom postupku, ali i poručuje da je „bolje da se EU ne stavi na jednu stranu“.
Odluka bazirana na međunarodnom pravu
U razgovoru za DW poslanica Evropskog parlamenta iz redova slovenačkih Socijaldemokrata Tanja Fajon naglašava da je arbitražna odluka o granici između Slovenije i Hrvatske bazirana na međunarodnom pravu koje mora biti poštovano u cilju stabilnosti i vladavine zakona. Ona je zato pozvala Evropsku komisiju i druge evropske institucije da utiču na dve države da se pridržavaju odredbi međunarodnog prava. „Nijedna nacionalna odluka ne sme biti stavljena iznad međunarodnog prava. Slovenija i Hrvatska su se obavezale da će poštovati tu odluku. Povlačenje Hrvatske iz arbitražnog postupka nije prihvaćeno od strane međunarodnih sudija koje su zaključile da je procedura validna i donele konačnu odluku. Ovde se ne radi o Sloveniji i Hrvatskoj već o međunarodnom pravu. Nije u pitanju spor između Slovenije i Hrvatske, već spor između Hrvatske i suda”, smatra Fajonova.
Ona je ukazala na činjenicu da se Hrvatska potpisivanjem Pristupnog sporazuma sa EU obavezala da će poštovati arbitražne dogovore i podsetila Evropsku komisiju na obavezu da upozori državu članicu u slučaju da krši vladavinu prava. „Arbitražni sud je najbolji način da se odlučuje o otvorenim graničnim pitanjima na Zapadnom Balkanu u slučaju da zemlje ne mogu da dođu do bilateralnog sporazuma. Potreban nam je instrument koji je i efikasan i poštovan jer ćemo u suprotnom ugroziti stabilnost i vladavinu prva u regionu“, zaključila je Tanja Fajon u izjavi za DW.
Pronaći zajednički interes
Sa druge strane političkog, ali i nacionalnog spektra, poslanica Evropskog parlamenta iz hrvatskih redova Evropske narodne partije Dubravka Šujica pozdravlja odluku EU koja dopušta Hrvatskoj i Sloveniji da „bilateralno reše“ to pitanje. „Hrvatska veruje u međunarodno pravosuđe, ali samo onda kada je ono čisto, korektno i u skladu s dogovorenim pravilima. Evropska komisija pomagala je Hrvatskoj i Sloveniji u zaključivanju arbitražnog sporazuma, ali nema nikakve nadležnosti u vezi s arbitražnim postupkom, niti je ona strana u tom postupku“, poručila je Šujica za DW sa zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu gde je i objavljen stav Evropske komisije kada je reč arbitražnoj odluci suda.
Šujica je navela da su Slovenije i Hrvatska susedne zemlje, punopravne članice EU i NATO, koje imaju „puno više zajedničkih interesa i tema koje spajaju, nego što razdvajaju“. Hrvatska je, prema njenim rečima, otvorena za rešavanje graničnih pitanja i veruje u održivo i povoljno rešenje za obe strane. „Hrvatski prioritetni cilj jeste zaštita hrvatskih nacionalnih interesa i to ću uvek zastupati. Ali naš zajednički interes jeste i čuvanje dobrosusedskih odnosa sa Slovenijom. To nas obvezuje da radimo i tražimo sporazume u bilateralnom dijalogu i da tamo gde ne možemo da se usaglasimo, to stavimo u kontekst u kojem možemo da stvari da rešavamo“, zaključuje Dubravka Šujica u svojoj izjavi za DW.