„Smejali su se dok su nas tukli“
7. avgust 2019.
„Da li Fronteks toleriše to što lokalne snage bezbednosti maltretiraju izbeglice? Kako nasilje sistemski funkcioniše? Govore žrtve i humanitarci iz izbegličkog centra u Bosni…“, piše u uvodu teksta objavljenog u internet-izdanju Špigela autora Torea Šredera koji je boravio u Bihaću.
Autor počinje veoma slikovito: „Vakas podiže nogavice pantalona i pokazuje natečene noge. ’Prvo su ih gazili, a posle su uvrtali gležnjeve’, kaže 31-godišnjak koji je navodno samo nekoliko sati pre toga prošao kroz ruke hrvatskih policajaca. Njegov prijatelj Amir kaže da su ga policajci tukli i udarali po licu. Pre nego što su iz Hrvatske prisilno vraćeni u Bosnu i Hercegovinu, izbeglice iz Pakistana morale su noć da provede u šatoru, ’bez vode, hrane i toaleta’.“
Novinar prenosi reči izbeglica koji tvrde da su im oduzeti novac i mobilni telefoni, a da su njihovi rančevi i sve što je u njima bilo, spaljeni. „Posle toga Hrvati su ih vratili u Bosnu, proterali iz EU, bez da su imali mogućnost da u Hrvatskoj podnesu zahtev za azil. Takva ilegalna praksa poznata je kao tzv. ’puš-bek’,“ piše Špigel.
„Neviđeno nasilje“
U tekstu se navodi da je putovanje izbeglica i migranata iz južne Azije trajalo mesecima, ali da nikada, kako kažu, nisu doživeli toliko veliko nasilje kao u Hrvatskoj. „Hrvatska policija očigledno sistematski zlostavlja migrante, kako na granici, tako delom i unutrašnjosti zemlje. Na to ukazuje i opsežni izveštaj nemačke nevladine organizacije ’Border vajolens monitoring’“, piše Špigel i podsjeća da je u magazinu „Report Minhen“ javnog servisa ARD navedeno objavljeno da Fronteks navodno dozvoljava povrede ljudskih prava od strane graničnih službi zemalja koje čuvaju spoljne granice Evropske unije.
Autor teksta opisuje situaciju na bivšoj deponiji smeća Vučjak kod Bihaća, gde su smeštene izbeglice. „Na Balkanskoj ruti, Bosna je neka vrsta grlića flaše. A Vučjak je čep te flaše.“ Novinar je u Vučjaku sreo i nemačkog humanitarca i novinara Dirka Planerta koji od polovine juna migrantima pruža osnovnu medicinsku pomoć.
„Prilikom posete Bihaću ovog leta, Planert je bio svedok načina na koji se izbeglice transportuju do Vučjaka. Otada sakuplja donacije, kupuje lekove, a ponekad i sam pruža medicinsku pomoć, iako za to nije obučen. ’Pomagaću sve dok ne prestane patnja ljudi’, kaže Planert. Osvrćući se na ponekad čak i teške povrede s kojim se on i njegovim tim svakoga dan sreću, dodaje: ’Policajci za Evropu rade prljavi posao. Za njih je to takmičenje – to na kojem području će najbolje da spreče prolazak izbeglica’.“
„Bez obzira na to koga u Vučjaku pitate, svi govore o nasilju policajaca. ’To im je zabavno’, kaže 23-godišnji Jusuf iz Islamabada. I dodaje: ’Smejali su se dok su nas tukli’. Jusef je skoro godinu dana zaglavljen u Bosni. U nekom trenutku uspeće da stigne do Italije. ’Zato što moram da uspem’, kaže Jusef.“
Napeta situacija u Bihaću
O istoj temi piše i list Prese koji ocenjuje da Balkanska ruta „nije skroz zatvorena“. Austrijski list iznosi podatak da je više hiljada izbeglica i migranata na putu od Turske preko Grčke prema centralnoj Evropi. „To je doduše znatno manje nego u jeku tzv. izbegličke krize u jesen 2015. godine“. Prese prenosi i reči gradonačelnika Bihaća Šuhreta Fazlića koji optužuje hrvatsku policiju da prilikom prisilnog vraćanja izbeglica i migranata sve više prodire na teritoriju BiH.
„Organizacije za zaštitu ljudskih prava i UNHCR kritikuju hrvatske policajce da zlostavljaju i prisilno u BiH vraćaju izbeglice i migrante koje vide blizu granice između BiH i Hrvatske. UNHCR navodi da se prilikom tih akcija krši međunarodno humanitarno pravo. Hrvatska zauzvrat tvrdi da se radi o ’vraćanju sa granice’ koje je u skladu sa zakonima EU.“
Prese navodi da je novinar tog lista pre nekoliko nedelja posetio migrante na bivšoj deponiji smeća u blizini Bihaća. Tu su uglavnom ljudi iz Avganistana i Pakistana. Oni pričaju o nasilju i to ne samo na hrvatskoj granici. „Izbeglice koje napuste izbeglički centar, u kolonama se u njega prisilno vraćaju“.
Austrijski list donosi i podatak Ministarstva unutrašnjih poslova BiH prema kojem se u toj zemlji trenutno nalazi 9.000 izbeglica, uglavnom u izbegličkim centrima u Bihaću. „Većina u veoma teškim uslovima čeka mogućnost da preko Hrvatske stigne na Zapad. Klasična Balkanska ruta, od Grčke, preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske prema centralnoj Evropi od 2016. godine se smatra zatvorenom. Međutim, otada se etablirala alternativna ruta, preko Bosne, Hrvatske i Slovenije“, piše austrijski Prese.
Priredio: Mehmed Smajić