Smrt je stigla iz vazduha
25. maj 2015.Faisal bin Ali Džaber nikada neće zaboraviti veče 29. avgusta 2012. On je sa brojnim rođacima bio na jednoj svadbi u selu Kašamir, na istoku Jemena. Tada je na njih, sa jedne američke bespilotne letilice, ispaljeno pet raketa. Faisal je preživeo. Međutim, poginuli su njegovi rođaci Valid i Salim. Nedužne žrtve u takozvanom „ratu protiv terora2. Kolateralna šteta. SAD nikada nisu preuzele odgovornost za ta ubistva. Sada se čitav slučaj iznosi pred jedan sud u Nemačkoj.
Slučaj žrtava iz Jemena naći će se 27. maja pred sudom u Kelnu. Prema proceni Andreasa Šilera, biće to prvi put da neki sud sasluša šta imaju da kažu žrtve napada koji se izvode bespilotnim letilicama. On je, zajedno sa Evropskim većem za ustavna i ljudska prava (ECCHR), podržao te ljude iz Jemena u podizanju tužbe. Kao pravnik, on smatra da Nemačka snosi deo odgovornosti za ono što se desilo jer se na njenoj teritoriji nalazi američka vojna baza Ramštajn.
Tamo se nalazi relejna stanica za satelitske komunikacije američke vojske. Bez te stanice, ne bi bilo moguće ni upravljanje takozvanim dronovima. „Svaki napad bespilotnom letilicom koji se izvodi iznad teritorije Pakistana ili Jemena, odvija se uz uključene uređaje u Ramštajnu“, kaže Šiler.
Nemačka – važan centar u akcijama dronova
Baza Ramštajn prostire se na oko 1.400 hektara u blizini grada Kajzerslauterna. Nemački službenici i političari ne mogu da uđu u nju bez dozvole američke vojske. To je definisano posebnom sporazumom iz 1993. godine. Ramštajn je najveći aerodrom američke vojske van SAD. Tu se nalazi Air and Space Operations Centre. Prema informacijama nemačkih televizija NDR i WDR, kao lista Zidojče cajtung, oko 650 vojnika tu opslužuje 1.500 računara. Oni koordiniraju akcije iz vazduha na ciljeve u Jemenu, Somaliji, Avganisanu i Pakistanu. Dronovi preko satelita šalju slike i podatke u bazu Ramštajn. Odatle se podaci šalju do pilota koji upravljaju bespilotnim letilicama, a koji se uglavnom nalaze u SAD. Šiler citira navode pilota da izvođenje napada ne bi bilo moguće bez delovanja centra u Ramštajnu.
Jirgen Todenhefer zna za tu bazu. On je bio sudija u obližnjem Kajzerslauternu i poslanik nemačkog Bundestaga. On, kao pravnik, ciljane napade koje izvodi američka vlada ocenjuje kao krivično delo ubistva. Oštro osuđuje ulogu koju u svemu tome igra Nemačka: „Uz pomoć Ramštajna ubija se širom sveta, a da to nije odobrio nijedan sudija.“
Todenhefer više puta je posetio područja iznad kojih deluju bespilotne letilice. On blisko kontaktira sa advokatom koji zastupa porodice žrtava u Vaziristanu, pograničnom području između Avganistana i Pakistana. Taj advokat tvrdi da su 90 odsto ubijenih – nedužne žrtve.
41 cilj, 1.147 mrtvih
Još veće sumnje u tvrdnje američke vlade da se radi o „hirurški preciznim napadima“ javljaju se nakon uvida u studiju britanske nevladine organizacije Reprieve. Ona je proučila sve dostupne materijale o napadima bespilotnim letilicama. Rezultat: da bi se pogodila 41 osoba koja se nalazi na „crnoj listi“ vlade predsednika Obame, ubijeno je 1.147 ljudi. Najduža je lista „kolateralne štete“ koja je nastala prilikom pokušaja eliminacije islamističkog lidera Bajtulaha Mehsuda iz Pakistana. Šest puta su iz bespilotnih letilica na njega ispaljivane rakete, pre nego što je (iz sedmog pokušaja) pogođen u leto 2009. godine. U svim tim napadima navodno su poginule 164 osobe.
Amrit Sing iz američke inicijative Open Society Justice, objavio je u aprilu još jednu studiju o žrtvama. Na 128 stranica izveštaja koncentrisao se na žrtve bespilotnih napada u Jemenu. U razgovoru za DW Sing iznosi velike sumnje da su napadi bespilotnim letilicama u skladu sa međunarodnim pravom, pa čak i sa principima koje propisuje politika SAD.
Sing podsjeća da je američki predsednik Obama 2013. izjavio da, osim u slučaju Avganistana, pre nego što se odobri ispaljivanje raketa iz dronova, mora da bude praktično isključena mogućnost da će u takvom napadu stradati civili. Osim toga, na teroriste bi trebalo delovati samo u slučaju da je isključena mogućnost da se oni zarobe.
Sing u svom izvešaju navodi da se brojni napadnuti uopšte nisu krili i da se nisu nalazili u zabačenim regionima. Njih su mogle da uhapse i jemenske snage bezbednosti. Obama je postavio još jedan preduslov za delovanje dronovima: napadi smeju da se izvrše samo na osobe koje predstavljaju direktnu i stalnu pretnju po bezbednost naroda SAD. Sing smatra da je i taj princip prekršen više puta. Ni u jednom od dokumentovanih slučaja nisu postojale informacije američkih ili jemenskih vlasti o direktnoj pretnji američkom narodu. Singovo istraživanje sadrži brojne izjave žrtava i članova njihovih porodica: „Ti ljudi stalno ponavljaju da žele priznanje njihovih patnji. Oni žele da znaju zašto su napadnuti i pre svega žele pravdu.“
Možda će Faisal bin Ali Džaber pred sudom u Kelnu doći korak bliže pravdi. Ironija slučaja njegovog stradalog rođaka Salima je u tome što je on samo nekoliko dana pre nego što je poginuo u napadu održao žestoku propoved protiv Al Kaide. Nije to bila njegova prva propoved te vrste, ali je, nažalost, bila poslednja.