Snouden - težak zalogaj za Berlin

Anketni odbor Bundestaga koji istražuje aferu oko aktivnosti američke tajne službe NSA i njene odnose sa nemačkom službom BND, u maju 2014. je jednoglasno odlučio da pozove Edvarda Snoudena da svedoči. Ali, pitanje je bilo: gde saslušati Snoudena? Većina članova Odbora je bila za video-vezu sa njim na njegovoj lokaciji u Rusiji, ali je Snouden odbio da o tome govori na ruskom tlu. Dva člana Odbora su htela da on svedoči u Nemačkoj. On bi na to pristao kada bi mu vlada u Berlinu pružila zaštitu tj. izdala boravišnu dozvolu i garantovala da ga neće izručiti Sjedinjenim Američkim Državama, gde je on krivično gonjen.

Vlada mora da se izjasni

Dvoje pomenutih članova Odbora su podneli zahtev u kome stoji da se „Od nemačke vlade traži da neodložno stvori uslove da svedok Edvard Snouden bude saslušan u Nemačkoj (posebno da mu se omogući ulazak u zemlju i boravak u njoj kao i da mu se garantuje delotvorna zaštita od izručenja)". Većina članova Anketnog odbora nije podržala ovaj zahtev, pa se Odbor (kao celina) zbog toga nije ni obraćao vladi. No, dvoje članova Odbora, Konstantin fon Noc (Savez90/Zeleni) i Martina Rener (Levica), rešila su da se obrate – sudu.

Istražni sudija Saveznog suda pravde je razmotrio njihov zahtev i saopštio da neobraćanje vladi nije bilo ispravno jer većina u Odboru nije objasnila zašto saslušanje Snoudena više ne smatra potrebnim. Zato sada Odbor mora da se složi sa zahtevom dvoje svojih članova i zatraži pomoć vlade. Sud, međutim, nije obavezao vladu da omogući saslušanje Snoudena u Nemačkoj. On je samo odlučio da vlada mora da se izjasni o tome.

Nemačka i SAD imaju svoj sporazum...

To je za vladu teška pravna dilema sa škakljivom političkom pozadinom. Zahtev za azil Snouden mora da podnese u Nemačkoj – a dozvolu boravka bi mogao da dobije samo ako Ministarstvo unutrašnjih poslova dozvoli njegov ulazak u zemlju „u cilju očuvanja političkih interesa Savezne Republike Nemačke“ (paragraf 22 Zakona o boravku stranaca u Nemačkoj). Ali, takva dozvola boravka ne bi štitila Snoudena od izručenja SAD.

EU i SAD su sklopile Sporazum o izručenju a odranije postoji i poseban bilateralni sporazum Nemačke i SAD. U njemu piše da izručenje može biti sprečeno ako dotičnoj osobi preti smrtna kazna ili se ono za šta je optužen smatra „političkim krivičnim delom". Dakle, na neki od tih razloga bi vlada u Berlinu morala da se pozove ukoliko bi želela da spreči izručenje Snoudena Vašingtonu. Ako se vlada odluči da ne „pomogne" Anketnom odboru Bundestaga, članovi Odbora koji to zahtevaju, moći će da se obrate i Ustavnom sudu.