SNS u revolucionarnom zanosu

Ako bismo pokušali da proniknemo u motive za raspisivanje vanrednih izbora oni se pre svega kriju u činjenici da sadašnja vladajuća partija nije sigurna u svoju pobedu na predsedničkim izborima. Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prema svim istraživanjima, daleko je od sigurnog pobednika na izborima i, kako je priznao premijer Aleksandar Vučić, „on lično ne bi mogao da podnese situaciju u kojoj bi morao da funkcioniše u kohabitaciji sa opozicionim predsednikom zemlje“. Urednik internet-portala „Dvogled“ Vladimir Milutinović stoga za DW kaže da postoji samo jedan očigledan motiv da se ponovo biraju nova vlada i parlament:

„Mislim da je jedini motiv želja da se objedini kampanja, odnosno da bi Aleksandar Vučić mogao da učestvuje u kampanji iako nije kandidat za predsednika“. Sličnu ocenu iznosi i politikolog Duško Radosavljević, koji za DW kaže da „objedinjavanje izbora omogućava da se pokrene teška stranačka mašinerija, koja bi omogućila i pobedu njihovom kandidatu za predsednika, ko god on bio. Ako bi se išlo samo na predsedničke izbore, jedan deo birača bi možda shvatio da to i nisu toliko bitni izbori, i tu vreba opasnost za vladajuću stranku.“

Jedan čovek menja sve

Činjenica da ćemo najverovatnije imati četvrte izbore u pet godina pokazuje da trenutno imamo nešto što je dubinska suprotnost opštem dobru, upozorava Vladimir Milutinović. „To praktično znači javno pokazivanje da sve u državi zavisi od volje jednog čoveka. Dakle, ništa ne zavisi od nekih pravila, Ustava, zakona ili bilo čega što je usaglašeno u čitavom društvu. Ustav, naravno, tako nešto dozvoljava, ali ako smo imali tri puta izbore koji su volja, ili preciznije samovolja, jednog čoveka, time se čitav ustavni poredak okreće naglavačke“.

Duško Radosavljević smatra da nam ti beskrajni ciklusi izbora pokazuju da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) „još uvek politički pokret, a ne politička stranka. Ona se ideološki nije profilisala i ona i dalje razmišlja na način opozicione stranke. Zato oni mogu da funkcionišu samo u predizbornoj kampanji i nikako da se pretvore u mirnodopsku političku partiju – misle da će sve te unutrašnje protivrečnosti najlakše da reše izborima“.

Alergija na kritike

Po mnogim analitičarima jedan od razloga zašto će se možda ići na opšte izbore jeste pokušaj vlasti da ponovo izbaci neke stranke iz parlamenta. Nakon što je praktično ućutkana većina medija, srpski parlament postao je retko mesto gde se mogu čuti oštre kritike na račun vlasti, a sadašnja vlast je već poslovično alergična na bilo koju vrstu kritika. To se posebno odnosi na Dveri i pokret Dosta je bilo, koji trenutno očito zadaju puno glavobolje vladajućoj stranci.

Duško Radosavljević ističe da je to zbog toga što je SNS još uvek u revolucionarnom zanosu. „Oni su uvereni da je sve što oni rade dobro i ne mogu da prihvate da neko smatra da to možda i nije baš tako dobro. A što se tiče toga da vlastima smetaju pojedine partije, pa ako se i desi da neke ne uđu u parlament, pojaviće se neke druge partije koje bi takođe kritikovale vlast i koje mogu biti još gore po vlast. Ništa se time ne rešava“, kaže Radosavljević.

Vladimir Milutinović kaže da to možda može da bude razlog, ali da se to svakako neće desiti: „Stranke poput Dveri i Dosta je bilo znatno su ojačale i ako se ujedine s nekim drugim, praktično je nemoguće da one ostanu van parlamenta“.

Nastavak političke nestabilnosti

Ukoliko dođe do novih parlamentarnih izbora to će značiti da imamo neku vrstu vanrednog stanja i novu proizvodnju političke nestabilnosti, skreće pažnju Milutinović. „Sada već imamo neizvesnost oko toga hoće li biti tih izbora, pa kampanju, pa najmanje tromesečnu neizvesnost oko nove vlade. Ali to se već moglo očekivati od stranke koju čine bivši radikalski kadrovi i sada je dodatni problem što je ta njihova proevropska glazura počela da se tanji. Jedina uteha može biti da su te glazure spale i sa nekih drugih država tako da smo mi deo tog trenda“.

Opozicija ništa nije naučila

Tokom proteklih godina i svih tih brojnih izbornih ciklusa, ukazivalo se na pogrešne procene bivših vlasti koje su vlast gubile na nepotrebno raspisanim prevremenim izborima. To se, međutim, naprednjacima nije desilo i vladajuća koalicija sačuvala je prilično stabilnu vlast. Može li ovog puta biti drugačije?

„Opozicija je heterogena, ali ako bi se ona povezala po nekoj idejnoj srodnosti, onda tu postoji mogućnost za neki dobar rezultat, smatra Radosavljević. „To se posebno može desiti ako neki delovi sadašnje vlasti ispadnu iz koalicije. To možda ne bi bilo dovoljno da se preuzme vlast, ali bi ona moglo ozbiljno da se okrnji.“

Šanse opoziciji bi mogao da poveća samo pametan i organizovan nastup, ocenjuje Milutinović. „Ono što je problem sadašnje opozicije jeste to što ona ništa nije naučila nakon gubitka vlasti. I što je najgore, ne vidim da je taj period nesnalaženja uopšte prošao. Tako da sada imamo situaciju u kojoj jedna po svim parametrima kastrofalna vlast, ima većinu birača.“