Spuštanje lopte

Pojačane tenzije između Beograd i Prištine, izgubljeno međusobno poverenje i brojni dogovori, postignuti uz posredovanje Evropske unije koji su ostali samo reč na papiru – sve su to razlozi zbog kojih je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini odlučila da najviše zvaničnike Srbije i Kosova još jednom dovede za isti sto u Briselu. Nada EU jeste da se sačuva mukotrpno stečen, ali, kako smo poslednjih dana videli, lako lomljiv napredak normalizaciji odnosa Srba i Albanaca. Evropska nada je, sudeći prema saopštenju visoke predstavnice izdatom posle sinoćnih razgovora, i dalje prisutna.

„Obe strane dogovorile su se da nastave sa dijalogom u duhu poštovanja, saradnje i međusobnog razumevanja. Razgovori dve strane će se u narednim danima intenzivirati. Odlučili smo da u narednom periodu održimo seriju sastanka u okviru dijaloga na visokom nivou“, poručila je Federika Mogerini.

Njenu ocenu da su se Srbija i Kosovo dogovorili da „ostave tenzije iza sebe i da se fokusiraju na rad ispred sebe“, potvrđuje i izjava premijera Srbije Aleksandra Vučića. „Dogovor je takav da svi spustimo loptu, da pokušamo da se odgovorno ponašamo i da, ili o tome ne govorimo ili da govorimo na ozbiljniji način, ne govoreći ništa loše o drugoj strani“, rekao je Vučić u Briselu.

Iako je evropski domaćin ovih razgovora unapred najavio da se od ove runde dijaloga ne očekuju odgovori na pojedinačna otvorena pitanja, već rešenje u „širem kontekstu“ odnosa Srbije i Kosova, postavlja se pitanje da li su još jedno srpsko i albansko obećanje da će se „nastaviti sa nastavkom“ normalizacije odnosa i evropska nada u to, dovoljni da do te promene i dođe.

Srpsko-albanska rašomonijada

Da situacija, kao i toliko puta do sad, izgleda sasvim drugačije posmatrano sa različitih strana u dijalogu, potvrđuju i izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića i Kosova Hašima Tačija date sinoć u okviru istog sastanka u Briselu. Nikolić je ponovio svoj stav da sa Srbijom nema razgovora o nezavisnosti Kosova, na šta predsednik Kosova ima svoj odgovor: „Mislim da se sa priznavanjem nezavisnosti Kosova već počelo i to će se dogoditi korak po korak, kroz pregovore“, odlučan je Hašim Tači.

Tači je posle razgovora u sedištu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) poručio da će kosovske institucije na teritoriji Kosova odgovoriti na buduće provokacije iz Srbije u skladu sa svojim zakonima, dok Nikolić kaže da Albancima „ne preporučuje“ da ugrožavaju mir i bezbednost nigde na teritoriji Kosova i Metohije, a posebno ne na severu. Na kraju takvih izjava, obojica ipak složno podvlače da „dijalog ima smisla“ i „nema alternativu“.

Kontradiktorne izjave predstavnika Beograda i Prištine, uz neutralni stav Evropske unije, već su poznat „folklor“ briselskog dijaloga. Često pozivani da kažu „ko govori istinu, a ko ne“, evropski zvaničnici objašnjavaju da je na predstavnicima Beograda i Prištine da svojim građanima na najbolji način predstave rezultate dijaloga o normalizaciji odnosa. Posle gotovo pet godina razgovora, postavlja se pitanje da li su Beograd i Priština na najbolji način shvatili da dela govore više od reči i da svaki proces ima svoj kraj i račun da se plati.

Sidro i jedro za Zapadni Balkan

Uprkos razlikama u stavovima i očekivanjima, ostaje da se vidi kako će izgledati budućnost koja je zajednička i Beogradu i Prištini, kao i Briselu. Nije tajna da su zemlje-članice Evropske unije nervozne i nestrpljive da vide konkretnu primenu dogovorenog u okviru procesa dijaloga koji, u različitim formacijama, traje još od marta 2011. godine. Samo se na ispunjavanje prvog Briselskog sporazuma čeka od 2013. godine, a da pritom veliki deo dogovorenog i potpisanog nije sproveden u praksi.

Poruka EU je jasna- bez konkretnog napretka u unutrašnjim reformama i međusobnim odnosima, neće biti ni konkretnog približavanja članstvu u porodici evropskih zemalja. S druge strane, jasno je i da je zemljama u procesu transformacija neophodna jasna i konkretna evropska perspektiva – nešto nalik sidru i jedru koje daje snagu i pravac. Ostaje da se vidi da li su Beograd i Priština spremni da ispune ono na šta su se obavezali i svoje međusobne odnose urede i usklade sa osnovnim evropskim principima, onima na kojima je i sama EU izrađena, a to su dobrosusedski odnosi i saradnja, makar i među nekada sukobljenim stranama.

Pitanje koje i posle sinoćnjeg sastanka, novih obećanja i nadanja, i dalje ostaje otvoreno za Srbiju i Kosovo – ali se može primeniti i na druge zemlje regiona – jeste da li će evropska perspektiva, perspektiva mira, stabilnosti i prosperiteta, prevagnuti nad usko političkim i nacionalističkim interesima. Jer, za razliku od pojedinaca, narodu je na Balkanu muke već previše.