Ne može se reći da nedostaje informacija. Svetski mediji već godinama izveštavaju o brutalnom ponašanju hrvatske policije prema migrantima i protivzakonitim „pušbekovima“ na hrvatsko-bosanskoj granici. Odavno je ta tema i na dnevnom redu Evropskog parlamenta.
Ali, promenilo se nije ništa. Hrvatski zvaničnici sve optužbe rutinski odbacuju. Policija, kažu, ne krši nikakve zakone, sve su to neosnovane optužbe i lažne vesti. Najnovija odbrambena strategija glasi: izveštaji o nasilju na granicama su navodno deo neke „antihrvatske zavere“, koju pokreće neko nepoznat i iz nekih neznanih razloga.
Pouzdani čuvar spoljne granice
Naprosto sve negirati, slegnuti ramenima i nastaviti po svom – da, hrvatska Vlada to sebi može da dozvoli. Ona naime zna da tu nije sama. Jasno joj je da EU takvo ponašanje toleriše, verovatno čak i očekuje. I to ne samo one članice koje su uobičajeno neprijateljski nastrojene prema migrantima – poput zemalja „Višegradske grupe“, Mađarske, Poljske, Češke ili Slovačke – već u osnovi sve zemlje. Jer u međuvremenu, bez obzira na sve priče o humanosti ili pravu na azil, svi su srećni kada im u zemlju ulazi što je moguće manji broj izbeglica.
Glavni spoljnopolitički cilj Hrvatske je ulazak u tzv. Šengenski prostor. Kako bi se za to pokazala podobnom, Hrvatska se predstavlja kao strog i pouzdan čuvar spoljne granice EU – pre svega kada je reč o zaustavljanju priliva migranata i izbeglica. To se od Hrvatske očekuje – i ona to čini. Odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima, Ženevske konvencije o izbeglicama ili evropskih odredaba o postupku za azil tu igraju sporednu ulogu.
Naravno da je to u suprotnosti sa zakonom. Važeći propisi o azilu predviđaju da svaka osoba ima pravo na podnošenje zahteva za dodeljivanjem azila, kao i pravo na poštenu pravnu proveru opravdanosti tog zahteva. To da li će neko da dobije zaštitu jer je politički progonjen ili mu u njegovoj domovini preti opasnost od mučenja, ili će mu to biti uskraćeno jer se radi samo o tzv. ekonomskoj izbeglici, o tome moraju u transparentnom postupku, na osnovu pozitivnih zakona i u skladu s pravnom procedurom, da odlučuju sudovi ili službe za dodeljivanje azila, a ne policajci na granici.
Držanje EU je skandal
Sigurno ima dovoljno razloga da se zgražavamo i ljutimo zbog takvog postupanja hrvatske policije. Ali zaista sramotno i skandalozno je držanje Evropske unije. Ne obazirući se na brojne informacije, hrvatski „pušbekovi“ se tolerišu i ublažavaju. Zbog toga ne bi trebalo kritikovati samo brutalne hrvatske pogranične službe, već sigurno i one koji njihovo ponašanje tolerišu ili ga čak podstiču.
Hrvatska Vlada i ranije je bila uverena da deluje, ako ne po nalogu drugih država EU, a onda svakako u njihovom interesu. Gromoglasno ćutanje koje godinama odzvanja iz Brisela u tome ih je samo potvrđivalo. A definitivna potvrda stigla je sa nedavnim zahtevom nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona da je u kontekstu borbe protiv terorizma svakako neophodno da se bolje čuvaju spoljne granice EU. Hrvatska taj zahtev može da shvati na samo jedan način: „I dalje tako“. I naravno – Hrvatska je za to spremna.
Zbivanja na hrvatsko-bosanskoj granici predstavljaju kršenje zakona i načela humanosti, te samorazumevanja Evropske unije kao otvorenog, liberalnog i socijalnog društva. Višegodišnje tolerisanje takve prakse od strane Evropske komisije i zemalja članica EU izraz su cinizma, licemerja i ignorancije. Šta na takvim temeljima može da se izgradi? U svakom slučaju ništa što bi bilo dugotrajno i održivo. A svakako ne neka zajednica vrednosti, što Evropska unija za sebe tvrdi da jeste.